Rusima u inostranstvu odricanje od državljanstva sve teže i skuplje

Vlada Harebova pokušava da se odrekne ruskog državljanstva od 2022. godine, zasad bez uspeha.

Harebova živi u Letoniji i tamo traži državljanstvo za sebe i svoje dvoje dece. Međutim, ta baltička država uglavnom ne dozvoljava dvojno državljanstvo u takvim slučajevima: zakon naznačava da dvojno letonsko-rusko državljanstvo nije dozvoljeno.

Ona je naišla na probleme u ruskom konzulatu u Rigi, koji, kako je rekla, navodi spisak potrebnih dokumenata, ali i malo smernica o tome kako ih dobiti.

“Kada pozovete ili pišete konzulatu, oni kažu: ‘Mi se time ne bavimo. Žao nam je, ne možemo da pomognemo'”, rekla je Harebova za Current Time, televiziju Radija Slobodna Evropa na ruskom jeziku. Rusija je takođe povećala takse za ovaj proces, čime sada ona mora da izdvoji “značajno visok” iznos od svoje nastavničke plate.

Njena ćerka je naišla na prepreku kada je konzulat odbio da prihvati njen zahtev zato što nije donela kopiju svoje fakultetske diplome iz Rusije. Harebova je rekla da taj zahtev nije naveden u dostupnim uputstvima.

Za Ruse koji žive u inostranstvu i žele da se odreknu ruskog državljanstva, bilo iz pravnih, birokratskih ili moralnih razloga ili kombinacije faktora, proces može trajati godinama. I upravo je postao znatno skuplji, za one unutar i izvan Rusije.

Novi zakon koji je stupio na snagu 22. jula povećao je državnu taksu za odricanje od državljanstva sa 4.200 rubalja (50 dolara) na 50.000 rubalja (592 dolara), dok je posebnom vladinom rezolucijom konzularna taksa za zahteve podnete u inostranstvu povećana sa 130 na 1.200 dolara.

To povećanje donosi još jedan problem u procesu za koji podnosioci zahteva u inostranstvu kažu da je ionako komplikovan.

Stanovnica Finske Veronika Mikonen rekla je da neki dokumenti potrebni za taj postupak važe samo tri meseca.

To može stvoriti trku s vremenom, posebno kada se podnosioci zahteva muče da obezbede termin u ruskom diplomatskom predstavništvu – nešto što takođe može trajati mesecima.

Mikonen je na kraju uspela da se odrekne državljanstva, ali je rekla da ju je priprema dokumenata koštala skoro 1.000 evra (1.160 dolara), iako je konzularna taksa u to vreme bila 130 evra (152 dolara).

Mikonen je sugerisala da je njena odluka motivisana represijom Kremlja u zemlji i invazijom na Ukrajinu koju je predsednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022.

“Jednostavno nisam želela da nosim u džepu pasoš diktatorske zemlje i zemlje koja je započela rat”, rekla je za Karent tajm.

Moskva prestala da objavljuje statistiku

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nije objavljivalo podatke o odricanju od državljanstva od 2023. Javno objavljeni podaci pokazuju da se 4.356 ljudi odreklo ruskog državljanstva 2019. godine, 3.877 u 2020. godini, 4.055 u 2021. godini i 4.306 u 2022. godini, prvoj godini rata velikih razmera.

Ministarstvo je saopštilo da brojka iz 2022. ne predstavlja značajnu promenu u trendu. U prvih devet meseci 2023. godine, oko 4.400 ljudi se odreklo svog državljanstva, rekao je šef Konzularnog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova.

Stotine hiljada Rusa pobeglo je u inostranstvo nakon što je Putin najavio veliku vojnu mobilizaciju u septembru 2022.

Nedostatak ažurirane državne statistike otežava utvrđivanje da li se broj ljudi koji žele da se odreknu ruskog državljanstva povećao dok se nastavlja invazija na Ukrajinu s malo naznaka da je kraj rata na vidiku.

Međutim, podaci iz pojedinačnih zemalja ukazuju na to da je potražnja značajna.

Estonija je registrovala 107 ljudi koji su se 2024. odrekli ruskog državljanstva. Do 25. avgusta 2025, brojka za tu godinu je već dostigla 126, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova te zemlje.

Estonija je takođe prijavila stalna kašnjenja: Ruska ambasada u Talinu prestala je da prima nove zahteve za odricanje od državljanstva od kraja 2023. do februara 2024, posle stupanja na snagu novog zakona o ruskom državljanstvu.

Nakon što je obrada nastavljena, nastali su dugi redovi jer je Rusija zatvorila svoje konzulate u gradovima Tartu i Narva i smanjila broj zaposlenih u ambasadi u Talinu.

Ruski konzulati u nekoliko drugih gradova u Evropi i drugde su zatvoreni u jeku velikih tenzija između Moskve i Zapada zbog invazije na Ukrajinu i drugih pitanja.

Stranci koji traže estonsko državljanstvo putem naturalizacije uglavnom moraju da se odreknu postojećeg državljanstva. Kašnjenja u ruskoj ambasadi su stoga stvorila problem za ljude kojima je potreban dokaz da više nisu ruski državljani pre nego što mogu da završe proces naturalizacije.

‘Nemam ništa s Rusijom’

Ruski zakon takođe postavlja uslove za odricanje. Podnosioci zahteva moraju imati drugo državljanstvo ili garanciju njegovog dobijanja, pri čemu odricanje može biti odbijeno ako podnosilac zahteva ima neizmirene poreze, takse i kazne ili određene nerešene zakonske obaveze.

Za neke podnosioce zahteva pitanje nije da li žele da napuste Rusiju, već da li mogu da priušte, prođu kroz proces i da ga završe.

Stanovnik Madrida Aleksandar Smirnov, koji je dobio špansko državljanstvo, rekao je za Current Time da je bezuspešno pokušao da se odrekne ruskog državljanstva.

Posle povećanja takse, rekao je on, nije siguran da li bi mu se isplatilo da nastavi proces.

“Nisam bio u Rusiji deset godina, nemam ništa s Rusijom, nemam tamo nikakvu imovinu niti bankovne račune. Ne treba mi to državljanstvo”, rekao je Smirnov.

“Želeo bih da se odreknem kako bih imao samo jedno državljanstva, od zemlje u kojoj živim. To je logično. Ali osećam da im je cilj da postave prepreke”, dodaje.

Aktivista za ljudska prava Lev Ponomarjov slaže se, rekavši da veruje da su ruske vlasti imaju interes da odricanje bude postupak kojem je teško pristupiti.

“Oni ne žele da postoji veliki protok ljudi koji se odriču (državljanstva), tako da to postane neka vrsta informativne bombe da se sve više ljudi odriče ruskog državljanstva”, rekao je Ponomarjov.

Izvor: Radio Slobodna Evropa