SAD izvele nove napade na Iran, što se smatra ‘signalom’ Teheranu o Ormuzu

Američke snage su pogodile dva iranska raketna lansera na ostrvu Larak u Ormuskom moreuzu nakon što je primećeno da se Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) sprema da lansira rakete s morskim minama u vitalni plovni put, potvrdio je američki zvaničnik za RSE.

Napadi u nedelju su prvi javno objavljeni direktan napad SAD na iranske vojne položaje za više od mesec dana i usledili su dok Vašington nastoji da obnovi brodski saobraćaj kroz jednu od strateški najvažnijih pomorskih uskih tačaka na svetu.

Američki zvaničnik je rekao da se snage IRGC-a spremaju da lansiraju rakete s morskim minama u moreuz. Prošle nedelje, Centralna komanda SAD je saopštila da su američke snage završile čišćenje morskih mina s međunarodnih brodskih ruta u moreuzu i da tamo pažljivo prate aktivnosti.

“Američke snage pažljivo prate područje i ostaju spremne da zaštite slobodan protok trgovine kroz ovaj važan plovni put”, rekao je zvaničnik.

Centralna komanda SAD je saopštila da su “američke snage izvele ograničene, precizne akcije protiv snaga IRGC-a koje postavljaju mine i predstavljaju neposrednu pretnju u Ormuskom moreuzu. U suštini, Iran je stvorio pretnju, a američka vojska ju je eliminisala kako bi zaštitila civilne mornare, komercijalni brodarski promet i slobodan protok globalne trgovine”.

Iranska IRGC zaklela se na odmazdu. U saopštenju koje su preneli iranski državni mediji, priznala je “mučeništvo i povredu nekoliko naših boraca i sunarodnika” i rekla da će napad “rezultirati kažnjavanjem agresora”.

IRGC je kasnije saopštila da je iz odmazde ispalila balističke rakete na dve baze u kojima su smeštene američke snage u Jordanu. Jordan, bliski saveznik SAD, saopštio je da je presreo osam raketa koje su ušle u njegov vazdušni prostor rano u ponedeljak.

Upozorenje zbog Ormuza

Stručnjaci s kojima je razgovarao RSE rekli su da je američki napad manje značajan kao izolovana vojna akcija, a više kao demonstracija da je Vašington spreman da upotrebi silu kako bi sprečio Iran da obnovi svoju mogućnost da ugrozi brodski saobraćaj kroz Ormuz.

Aleks Plicas (Alex Plitsas), nerezidentni viši saradnik Atlantskog saveta i bivši zvaničnik Pentagona, rekao je da je poslednja razmena napada počela nakon što je Iran napao brod kod obale Omana.

“Današnji udari ‘milo za drago’ počeli su nakon što je Iran napao brod kod obale Omana, a zatim je pokušao da lansira mali broj mina u moreuz”, rekao je Plicas za RSE. “SAD su napale lansirne sisteme”.

Plicas je rekao da veruje da je iranski napad na brod bio “direktan odgovor na izjave SAD o povećanom protoku nafte iz Ormuskog moreuza poslednjih nedelja”, s namerom da se pokaže da Teheran i dalje može da napada ciljeve na moru i poveća nivo rizika za brodske kompanije.

Razlika između fizički blokiranog plovnog puta i plovnog puta koji je previše opasan za komercijalni saobraćaj je ključna, rekao je on.

“Sam moreuz je fizički otvoren”, rekao je Plicas. “Smanjen protok u ovom trenutku je uglavnom posledica rizika od iranskog napada na brod”.

To znači da čišćenje mina i uništavanje identifikovanih mesta za lansiranje možda neće biti dovoljno za obnavljanje normalnog saobraćaja. Iran može da nastavi da koristi rakete i dronove da bi pretio brodovima, a SAD ne mogu da eliminišu svako potencijalno mesto za lansiranje ili oružje.

“Biće praktično nemoguće pogoditi svaku iransku raketu ili dron, tako da Iranci mogu da nastave da ometaju brodove i drže moreuz u opasnosti neko vreme”, rekao je Plicas.

On je rekao da bi trenutna situacija mogla da se nastavi i bez obnavljanja borbi velikih razmera, sve dok pritisak na Iran ne dovede do ispregovaranog rešenja.

Rezultat je težak test za Vašington. Vojni cilj je zaštita plovnog puta, ali komercijalni operateri takođe moraju biti uvereni da je rizik od plovidbe kroz Ormuz dovoljno smanjen da opravda obnavljanje redovnog saobraćaja.

Nije nova faza rata

Džejson Brodski (Jason Brodsky), direktor za politiku u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana, rekao je da je napad signal da Vašington neće dozvoliti Iranu da preokrene, kako je naveo, američke dobitke poslednjih nedelja u obezbeđivanju slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu.

“Mislim da je današnji napad signal SAD da neće dozvoliti Iranu da preokrene američke dobitke poslednjih nedelja u obezbeđivanju slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu”, rekao je Brodski za RSE.

On je, međutim, upozorio da se napad ne prikazuje kao početak potpuno nove faze sukoba.

“To nije odlučujući prelazak na novu fazu rata”, rekao je Brodski. “Umesto toga, to je podsetnik da SAD imaju volju da održavaju red u Ormuskom moreuzu”.

Značajniji razvoj događaja može biti odgovor Irana. Govoreći pre izveštaja o udarima iz odmazde IRGC-a, Brodski je rekao da se očekuje da će Teheran napasti jer ekonomski pati i da američki kreatori politike razumeju dinamiku.

“Kako SAD reaguju na iranski napad biće najvažnije”, rekao je on. “Biće potreban odlučan američki odgovor kako bi se pokazalo da SAD mogu da izdrže da nastave blokadu sve dok Iran odbija da se povinuje američkim zahtevima”.

To bi moglo da stvori ciklus u kojem Iran nastoji da nametne troškove američkim snagama ili brodskom saobraćaju bez obnavljanja rata punih razmera, dok Vašington reaguje kad god utvrdi da iranske akcije ugrožavaju plovidbu.

Ormuz otvoren, ali saobraćaj ozbiljno ograničen

Ijan Ralbi (Ian Ralby), šef firme za pomorsku bezbednost Auxilium Worldwide, rekao je da američki napad naglašava da sukob između SAD i Irana nije rešen.

“Mislim da današnji napad ukazuje na ono što je svaki ozbiljan posmatrač znao sve vreme – a to je da i dalje postoji međunarodni oružani sukob između SAD i Irana”, rekao je Ralbi za RSE.

On je rekao da je napad pokazao da postoji “broj nerešenih pitanja koja neće imati jasan vremenski okvir za njihovo rešavanje”.

Kontinuirano slab saobraćaj kroz Ormuz ilustruje problem. Ralbi je rekao da je saobraćaj na jednom od najnižih nivoa tokom sukoba, s oko pet plovila dnevno koja prolaze u oba smera, a nekim danima uopšte nema saobraćaja.

Za Ralbija, to pokazuje da Vašington ostaje “spreman, pripravan i voljan da upotrebi silu protiv Irana – i na moru i na njegovoj suverenoj teritoriji – kako bi postigao svoje ciljeve”.

Međutim, sama vojna akcija ne može da ukloni rizike sa kojima se suočavaju komercijalni brodski operateri. Čak i napad koji ne zatvara plovni put može odvratiti brodove, povećati troškove osiguranja i gurnuti kompanije ka alternativnim rutama.

Sledeći iranski potezi će stoga biti ključni. Obećanje Teherana da će kazniti agresora usledilo je pošto je IRGC izvestila o žrtvama u napadu na ostrvo Larak, stvarajući pritisak na iranske lidere da pokažu da će američki napadi imati svoju cenu.

Ralbi je upozorio da eskalacija možda neće ostati ograničena na Ormuz. On je rekao da region ima više potencijalnih žarišta i upozorio da bi frustracija statusom kvo mogla dovesti do toga da jedna od strana deluje tako da se ponovo pokreće nasilje.

“Malo je verovatno da će se situacija u Ormuzu uskoro rešiti”, rekao je Ralbi. “Mnogih akteri imaju malo strpljenja i kratke fitilje”.

Iran je često napadao američke baze širom regiona, primetio je Ralbi, dok učešće Huta i piratski incidenti stvaraju dodatne mogućnosti za nasilje. Sledeća eskalacija bi se stoga mogla proširiti “daleko izvan geografskih granica Ormuskog moreuza”.

On je takođe ukazao na Liban i Gazu kao žarišta gde bi kontinuirano nasilje moglo da podstakne Iran ili Hute da napadaju na nove načine.

“Dakle, ovo bi moglo više da izmakne kontroli nego što je to bio slučaj u bilo kom trenutku”, rekao je Ralbi.

Globalni ekonomski ulozi rastu

Posledice produženog poremećaja u Ormuzu proširile bi se daleko izvan vojne konfrontacije. Ralbi je rekao da globalna ekonomska slika postaje sve zabrinjavajuća kako se severna hemisfera približava zimi i očekuje se da će potražnja za lož-uljem porasti.

On je upozorio da bi se problem mogao prebaciti s viših cena energenata na pitanja fizičkog snabdevanja i potencijalnih nestašica, u zavisnosti od toga kakva će biti zima.

“Sve smo bliži zimskom periodu na severnoj hemisferi, a potražnja za lož-uljem počeće da raste u naredna dva meseca”, rekao je Ralbi, izražavajući zabrinutost “ne samo zbog cene, već i zbog ponude, a zatim i zbog ukupne nestašice”.

Kina bi mogla da doda još jedan sloj neizvesnosti. Ralbi je rekao da Peking veštački smanjuje potražnju za naftom, ali da bi ponovno povećanje kineske potrošnje moglo da podigne cene nafte i produbi ekonomske efekte sukoba.

On je upozorio da bi takav pritisak mogao da podstakne i da više država obavlja transakcije s Kinom van finansijskih mehanizama zasnovanih na dolaru koji su decenijama pomagali u jačanju američkog ekonomskog uticaja.

Krhki status kvo

Zasad je centralno pitanje da li će napad u nedelju i odmazda IRGC-a biti izolovane razmene udara ili će postati početak novog ciklusa eskalacije.

Vašington je pokazao da se njegovi napori da zaštiti plovidbu protežu dalje od čišćenja mina s brodskih ruta. Takođe je spreman da napadne iranske vojne resurse kada veruje da se koristi za ugrožavanje plovnog puta.

Iran dotle zadržava mogućnost da drži komercijalni brodarski saobraćaj u opasnosti a da ne mora nužno da pokušava da sprovede konvencionalnu blokadu. Time Ormuz ostaje u nestabilnoj sredini: fizički otvoren, ali sa ozbiljno ograničenim saobraćajem usled pretnji napada.

Plicas je rekao da bi status kvo mogao da potraje neko vreme ako se strane ne vrate borbama velikih razmera. Međutim, Ralbijevo upozorenje o regionalnim žarištima i ekonomskom pritisku koji raste oko Ormuza naglašava koliko je teško obuzdati sukob unedogled.

Neposredni test biće kako će Vašington reagovati na poslednju iransku odmazdu u Jordanu. Dugoročni izazov je da li SAD mogu da plovni put dovoljno obezbede za komercijalne operatere bez izazivanja šireg rata.

Izvor: Radio Slobodna Evropa