Osiromašeni Avganistanci prodaju bubrege na crnom tržištu ‘iz čistog očaja’

Očajna u nameri da otplati nagomilane dugove i prehrani decu, Zahira je bila prinuđena da donese drastičnu odluku.

Majka dvoje dece iz Avganistana prodala je jedan svoj bubreg na crnom tržištu prošle godine. Čak ni ta odluka nije izvukla njenu porodicu iz teškog siromaštva, a ona se sada suočava sa zdravstvenim posledicama.

“Prodala sam bubreg iz čistog očaja”, rekla je Zahira za Radio Azadi (Avganistanski servis RSE). “Ništa više nismo imali i gušili smo se u dugovima. Jednostavno nije bilo druge opcije. Sada mi i preostali bubreg počinje da otkazuje”.

Ona nije usamljen slučaj. Širom zemlje razorene ratom, s oko 40 miliona stanovnika, osiromašeni Avganistanci prodaju svoje organe, naročito bubrege, kako bi izbegli gladovanje. Većina ljudi može da preživi sa samo jednim bubregom.

Pošto su talibani preuzeli vlast 2021. došlo je do jedne od najvećih humanitarnih kriza na svetu. Bez strane pomoći, avganistanska ekonomija je dodatno oslabila uz porast nezaposlenosti i siromaštva. Milioni Avganistanaca zavise od pomoći u hrani, a humanitarne organizacije upozoravaju na sve veću neuhranjenost.

Neki od najugroženijih stanovnika Avganistana pribegli su ekstremnim merama kako bi prehranili svoje porodice, uključujući prodaju organa, a u pojedinim slučajevima i prodaju svoju decu.

Borba za opstanak

Zahira – koja živi u zapadnoj provinciji Herat i, poput mnogih Avganistanaca, koristi samo jedno ime – rekla je da je svoj bubreg prodala za 100.000 avganija (1.550 dolara). Ona je rekla da je pošto je otplatila deo porodičnih dugova, “sav novac otišao”.

Suprug ove tridesetpetogodišnjakinje je star i nesposoban za rad. Njen šesnaestogodišnji sin je ilegalno prešao granicu u susedni Iran, gde pokušava da pronađe posao. Zbog toga je Zahira jedina hraniteljka porodice.

“Sada smo u kući samo ja i moje dve ćerke”, rekla je Zahira, koja obavlja povremene poslove na čišćenju kako bi obezbedila novac za jedan obrok dnevno.

Bismila, iz susedne provincije Farah, rekao je da je pokušao, ali da nije uspeo da proda svoj bubreg.

“Moje opcije su da prodam svoje dete, izvršim samoubistvo ili kradem”, rekao je Bismila za Radio Azadi, dodajući da redovno odlazi iz svog sela u potrazi za fizičkim poslovima u glavnom gradu provincije, Farahu.

“Pet dana sam tražio posao i ništa nisam našao”, rekao je on. “Već šest meseci sedim kod kuće. Čak i ako pokušamo da pređemo u Iran, jednostavno nas deportuju nazad”.

Stotine hiljada Avganistanaca ilegalno je prešlo u susedni Iran bežeći od ekstremnog siromaštva i represivne vladavine talibana posle 2021. godine. Međutim, usled sukoba Teherana sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, kao i sve učestalijih deportacija Avganistanaca bez dokumenata iz Irana, za mnoge su ta vrata sve više zatvorena.

‘Selo jedan bubreg’

Avganistanci često prodaju svoje bubrege putem mreža za ilegalnu trgovinu organima. Lokalni posrednici pronalaze ljude spremne da prodaju bubreg i usklađuju njihovu krvnu grupu s kupcima, među kojima su uglavnom bogati Avganistanci ili medicinski turisti iz Irana, Pakistana i arapskih zemalja Persijskog zaliva.

Posrednici često uzimaju značajan deo novca, ostavljajući prodavcima samo delić dogovorene cene, navodi Sajed Ašraf Sadat, zvaničnik svrgnute avganistanske vlade koju je podržavao Zapad, a koji je bio zadužen za istragu ilegalne trgovine organima.

Prodavci obično dobijaju “samo 20 do 30 odsto stvarne vrednosti organa”, rekao je Sadat, dodajući da “ostatak uzimaju posrednici i trgovci koji profitiraju na njihovom očaj”.

Operacije se često izvode u privatnim bolnicama ili ilegalnim klinikama, uz prećutno odobrenje korumpiranog medicinskog osoblja.

U provinciji Herat ova praksa je postala toliko rasprostranjena da je jedno naselje dobilo nadimak “selo jedan bubreg”.

U odgovoru na procvat trgovine organima u Avganistanu, talibani su 2024. zabranili kupoprodaju ljudskih organa, kao i transplantaciju organa. Militantna islamistička grupa saopštila je da je transplantacija vitalnih organa, poput srca, bubrega i pluća, “neislamska”.

Taj potez je razgnevio pacijente i lekare, koji su naveli da će to pogoditi hiljade avganistanskih pacijenata kojima je transplantacija neophodna iz medicinskih razloga.

Transplantacija organa se širom sveta, pa i u islamskim zemljama, uveliko koristi kao metod lečenja.

‘Ovako se ne živi’

Ne postoje podaci o broju bubrega ilegalno prodatih u Avganistanu. Ipak, zabeležen je porast prijavljenih slučajeva nakon što su talibani preuzeli vlast, što je izazvalo ekonomski kolaps i pogoršalo već tešku humanitarnu krizu.

Oko 14 miliona ljudi ili svaki treći Avganistanac suočava se s akutnom glađu, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija, koje je navela da je neuhranjenost dostigla rekordne nivoe u 12 od 34 avganistanske provincije.

Svetski program za hranu UN saopštio je u avgustu da sukobi, masovna nezaposlenost, vrtoglavi rast cena hrane, smanjenje humanitarnih sredstava i poremećaji u lancima snabdevanja podstiču krizu gladi.

Abdulah, plemenski starešina iz severozapadne provincije Badgis, rekao je da meštani prodaju svoje organe “zbog opšte propasti i siromaštva”.

“Neka se Bog smiluje i otvori neka vrata spasa, jer ovako se ne živi”, rekao je on za Radio Azadi.

Gul Ahmad, otac u poodmaklim godinama, rekao je da razmišlja o prodaji bubrega svog sina kako bi prehranio celu porodicu.

“Na šta je ovaj svet spao kada je čovek spreman da proda bubreg sopstvenog sina, a ne može čak ni da nađe kupca? Svi gladujemo”, rekao je on za Radio Azadi.

“Koji izbor imam? Nema pomoći, nema sredstava, nema posla. Kome da se obratim?”

Izvor: Radio Slobodna Evropa