Bivši ambasador Turske u Srbiji: „Tramp pomaže Dodiku da ponovo stane na noge kako se izbori u BiH bliže“

Moram da priznam da mi je, dok sam iz Beograda (2003.–2008.) pratio prilike na Balkanu, bilo najteže da analiziram događaje u Bosni i Hercegovini.

Bosna i Hercegovina, uspostavljena nakon rata mirovnim sporazumom u Dejtonu koji je uz mnogo napora pripremljen pod vođstvom legendarnog američkog diplomate Ričarda Holbruka, i dalje je najkompleksnija i najproblematičnija država na Balkanu.

Sasvim je prirodno da je Bošnjacima, Hrvatima i Srbima, koji su međusobno ratovali, kao i Bošnjacima koji su pretrpeli genocid od strane Srba, veoma teško da pod jednom zastavom i u okviru države sastavljene od tri konstitutivna naroda nesmetano upravljaju državnim poslovima.

Međutim, prošlo je 30 godina. Slovenija i Hrvatska su još pre mnogo godina postale članice Evropske unije, dok druge balkanske zemlje čekaju u redu za članstvo u EU.

Bosna i Hercegovina, međutim, i dalje stagnira i tek je, zahvaljujući ratu u Ukrajini, uspela da dobije status zemlje kandidata za članstvo u EU.

Iza ovog neuspeha posebno se izdvaja jedan čovek koji ne veruje u ovu državu. To je Milorad Dodik, ekstremni srpski nacionalista i separatista iz Republike Srpske.

Dodik, koji je zahvaljujući naporima visokog predstavnika Kristijana Šmita smenjen sa funkcije, ne odustaje.

Kao što znate, Bosna i Hercegovina još uvek nije potpuno suverena država.

SAD i njihovi evropski saveznici, koji su nametnuli Dejtonski mirovni sporazum, uspostavili su funkciju visokog predstavnika, sa izuzetnim izvršnim ovlašćenjima, kako bi se u prvim godinama sprečila mogućnost neslaganja i blokade državnih institucija između tri etničke zajednice.

Ova ovlašćenja, poznata kao bonska ovlašćenja, omogućavaju visokom predstavniku da, u ime mira i stabilnosti, donosi zakone.

Prošle godine je Sud u Bosni osudio Dodika na godinu dana zatvora i šestogodišnju zabranu političkog delovanja, jer nije poštovao zakon koji je doneo tadašnji visoki predstavnik, bivši nemački ministar Kristijan Šmit.

Nepopravljivi Dodik bio je prinuđen da uzmakne i podnese ostavku. Na vanrednim izborima u entitetu Rs održanim zbog njegove ostavke pobedio je Siniša Karan, kandidat Dodikove stranke SNSD.

Početkom oktobra biće održani opšti izbori u Bosni i Hercegovinina kojima će i birači u Republici Srpskoj izaći će na glasanje kako bi izabrali novog predsednika i poslanike entitetskog parlamenta.

Dodik, kojem je zabranjeno političko delovanje, neće moći da učestvuje na izborima, ali će voditi kampanju za kandidata svoje stranke Sava Minića.

Zoran Đinđić je zlato, Slobodan Milošević je kalaj

Moram da priznam da nisam mogao da ne pomislim da bi Dodikova zabrana bavljenja politikom mogla da bude blagoslov u nesreći za njegovu zemlju. Izrazio sam želju da ovaj čovek, koji osim Aleksandra Vučića, Viktora Orbana, Vladimira Putina i Benjamina Netanjahua praktično nema pandana na međunarodnoj sceni, konačno prestane da vuče bosanske Srbe za sobom, i savetovao sam birače među bosanskim Srbima da prestanu da slede politike Slobodana Miloševića i da umesto toga uzmu za uzor Zorana Đinđića, mučenika demokratije.

Nažalost, moje želje se nisu ostvarile. Hoćete li da znate ko je Dodiku pritekao u pomoć? Nažalost, bila je to Trampova Amerika. Da, dobro ste čuli. Gospodin Tramp je ponovo podigao Dodika na noge kada je ovaj pao. Neverovatno!

Tramp je za 180 stepeni promenio američku politiku prema Balkanu.

Decenijama smo posmatrali kako SAD, u saradnji sa Evropom, nastoje da Bosnu i Hercegovinu izgrade kao državu koja prihvata evropske vrednosti i ispunjava kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji.

Takođe je poznato da je Vašington uveo sankcije Miloradu Dodiku. Pod Trampovim vođstvom, SAD su u jesen 2025. promenile taj stav i ukinule sankcije Dodiku i njegovoj porodici. Nakon tih poteza, u februaru 2026. mogli smo da vidimo Dodika u poseti Vašingtonu. Iskreno, kada se u medijima pojavila fotografija Dodika sa portparolkom Bele kuće Kerolajn Levit, sećam se da sam pomislio da mora biti da je napravljena veštačkom inteligencijom.

Dodik u Vašingtonu „opran“ novcem poreskih obveznika

Konačno je situacija jasna. Milioni dolara potrošeni su preko lobističkih kompanija, koristeći novac poreskih obveznika Republike Srpske, kako bi Dodik i njegova porodica bili „oprani“ u očima SAD. Čovek koji kaže „Amerika na prvom mestu“ i čovek koji kaže „Republika Srpska na prvom mestu“ rukovali su se.

Vašington je stavio tačku na to saopštenjem da SAD napuštaju politiku izgradnje i jačanja državnih institucija na Balkanu i umesto nje prelaze na politiku „kontrolisane stabilnosti“.

Ostavka dosadašnjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita i veto na francuskog kandidata za tu funkciju, Renea Trokaza, potvrđuju ove promene u američkoj politici prema Balkanu.

Korupcijski dosije Vučića uključuje i Trampov hotel

Uprkos tome što je NATO 1999. bombardovao neke vojne i političke ciljeve u Beogradu zbog etničkog čišćenja na Kosovu, SAD su pružile značajnu podršku srpskoj demokratskoj opoziciji u njenim nastojanjima da Srbe oslobodi Miloševićevog jarma.

Zbog toga je Amerika uvek uživala određeni ugled među delom srpskog društva koji gleda ka Briselu, a ne ka Moskvi.

Međutim, ugled Amerike u Srbiji zbog Trampovih pogrešnih poteza doživljava strmoglav pad. Trampova podrška Dodiku predstavlja poslednji u nizu tih pogrešnih poteza. Građani Srbije, koji već dve godine izlaze na ulice protiv Vučićeve vlasti zbog korupcionaških afera, sada su videli kako vlast ulazi u sumnjiv posao rame uz rame sa Trampom, čime je dodatno narušen ugled dvojca Vučić-Tramp.

Otkazivanje projekta građevinske kompanije u vlasništvu Trampovog zeta Džareda Kušnera da na atraktivnoj lokaciji u centru prestonice, na mestu bombardovane zgrade Generalštaba, izgradi luksuzni hotel, nakon pritiska javnosti, predstavlja crveni karton koji su reformiski orijentisani građani pokazali dvojcu Vučić – Tramp.

Antitrampovsko raspoloženje raste na Balkanu

U različitim delovima sveta Trampova politika, koju nazivaju „transakcionom diplomatijom“ ili „diplomatijom kritičnih minerala“, na Balkanu se ispoljava kroz obezbeđivanje energetskih projekata, sklapanje poslovnih ugovora ili izgradnju hotela na atraktivnim lokacijama za Trampovu porodicu.

Kao rezultat toga, svedoci smo sve snažnijeg antitrampovskog raspoloženja u balkanskim zemljama.

Nedavni protesti Albanaca („Flamingo revolucija“) protiv planirane izgradnje luksuznog hotelskog kompleksa porodice Tramp – Kušner na ostrvu Sazan, uz jugozapadnu obalu Albanije, veoma su uznemirili premijera Edija Ramu.

Ovaj luksuzni građevinski projekat, koji je povezan i sa pitanjima zaštite životne sredine, kao i sa sumnjama u pranje novca i trgovinu drogom, proizvod je Trampovog novog političkog pristupa Balkanu.

Kontroverzni projekat Svetskog trgovinskog centra u Sarajevu takođe se može svrstati u ovu kategoriju netransparentnog ustupanja javnog prostora strancima. Moguće je predvideti da će, kao posledica poslovnih odnosa koje je Tramp razvio sa Miloradom Dodikom, izbiti još mnogo „flamingo skandala“.

Viktor Orban je pao, red je na Dodika

Ovaj tekst sam napisao uoči izbora u Bosni i Hercegovini koji će biti održani 4. oktobra. Republika Srpska, kao deo Bosne i Hercegovine, biraće svog predsednika entiteta, kao i srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine sa sedištem u Sarajevu.

Milorad Dodik, koji ne veruje u svoju državu, potkopava njene institucije i raduje se porazima Bosne i Hercegovine, više ne bi smeo da bude u mogućnosti da koči napredak ove multietničke i multikulturne balkanske države.

Drago nam je da vidimo sportiste iz Republike Srpske kako nastupaju za reprezentacije Bosne i Hercegovine i ponosno nose nacionalni dres. Opozicione stranke u Republici Srpskoj trenutno su ujedinjene oko Branka Blanuše, koji će se suprotstaviti Dodikovom kandidatu Savi Miniću.

Ovog puta se nadam da neće prokockati priliku da zadaju nezaboravan udarac najvećoj političkoj prepreci na putu Bosne i Hercegovine ka Briselu – SNSD-u (Savezu nezavisnih socijaldemokrata) – tako što će poraziti Dodikovog kandidata.

Zašto se poraz Viktora Orbana, koji se dogodio u Mađarskoj, ne bi ponovio i u Republici Srpskoj?

Izvor: Danas