Rusija testira ‘plutajuće straže’ za suprotstavljanje ukrajinskim dronovima

Rusija će početi proizvodnju plutajućih artiljerijskih položaja za zaštitu Sankt Peterburga od ukrajinskih morskih i vazdušnih dronova, rekao je regionalni guverner Lenjingrada 18. avgusta.

“Računamo da do oktobra odredimo uzorke koje ćemo kasnije moći da nabavljamo za odbranu granica Lenjingradske oblasti”, naveo je Aleksandar Drozdenko u objavi na Telegramu koja je uključivala dijagrame plutajućeg stražarskog položaja pod nazivom PLOT-40. Reč “plot znači splav na ruskom jeziku.

Slike naoružanog splava prvi put su se pojavile krajem jula kada je prototip prikazan u luci u Viborgu.

“Posle analize neprijateljskih napada, postalo je jasno da je važno ojačati odbranu na vodi”, rekao je tada Drozdenko. Neobično plovilo je “dizajnirano da štiti pomorske baze, lučku infrastrukturu i postrojenja za gorivo i energente od modernih pretnji, uključujući bespilotne čamce i (bespilotne letelice)”, rekao je guverner.

Skot Savic (Scott Savitz), viši inženjer u RAND-u, neprofitnoj istraživačkoj organizaciji u SAD, rekao je za RSE da će efikasnost splavova zavisiti od nekoliko faktora, uključujući koliko brzo i precizno mogu da identifikuju i napadnu dolazeće dronove, i “same ranjivosti plutajućih platformi od napada”.

Čini se da poklopci viđeni na prototipu nemaju težak oklop.

Plovila su opremljena jednim daljinski upravljanim automatskim topom ili mitraljezom sa sistemom optoelektronskih senzora. Prototip splava fotografisan blizu Viborga ima pet malih otvora duž gornjeg dela trupa koji bi mogli da služe kao puškarnice za vojnike i veći ulazni otvor za ljude, mada nije jasno da li su ova plovila projektovana da imaju posadu.

Mala paluba oko trupa splava omogućila bi vojnicima da ispaljuju projektile lansirane s ramena pod uslovom da su uslovi mirni.

Savic je istakao da plovila kojima se upravlja na daljinu ne smanjuju nužno broj vojnog osoblja potrebnog za operaciju. Ako je plovilo PLOT-40 nema posadu, kaže on, jedina prednost bi bio smanjen rizik za pojedinačne vojnike.

“Osoblje na platformi može pružiti nivo situacione svesti i prilagodljivosti koji su obično veći od onoga koji ima neko posmatra i kontroliše s daljine”, rekao je Savic, dodajući da “platforma bez posade može zahtevati isto toliko ljudi, a ponekad i više, nego ona s posadom”, zbog potreba kontrole, održavanja i snabdevanja.

“U kontekstu odbrane luke, glavna prednost nemanja ljudi na platformi je to što bi napadi na platforme ne bi ugrožavali ljude; neke zemlje više brinu o tome nego neke druge”, rekao je on.

Stručnjak za odbranu luka dodao je da “posao na ovim platformama u smenama od 12 sati ne zahteva mnogo smeštaja za boravak”.

Ruski projekat PLOT-40 podseća po funkciji, ako ne i po obliku, na tvrđave Maunsel postavljene u moru kilometrima od britanske obale tokom Drugog svetskog rata.

Za razliku od plutajućeg ruskog splava, britanski radarski i topovski položaji bili su fiksirani za morsko dno, ali su napravljeni s istom svrhom: da se bore protiv neprijateljskih aviona i morskih brodova pre nego što oni dođu u domet baterija na kopnu.

Posade britanskih tvrđava navodno su oborile desetine nacističkih aviona i raketa V-1, a jedan nemački ratni brod je potopljen.

Glavna prednost ruskih splavova u odnosu na konvencionalni brod bila bi njihova veća stabilnost na moru, kaže Savic. “Te platforme mogu biti u stanju da prime više i veće oružje nego što bi to mogao mali brod, i mogu pružiti veću stabilnost kako bi se omogućila precizna paljba.

On je dodao da “ogromna inovacija koju Ukrajinci kontinuirano demonstriraju” znači da masovno postavljanje splavova samo po sebi ne bi “poništilo mogućnost Ukrajinaca da napadnu ruske luke”.

S obzirom na haotičnu vatru iz topova i raketa zabeleženu oko ruskih luka tokom ukrajinskih napada dronovima, verovatno je da će splavovi biti usidreni daleko od obale kako bi se minimizovali rizici od prijateljske vatre.