SAD pozivaju da se dogovor Jermenije i Azerbejdžana o tranzitu pretoči u investicionu priliku

Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) pokušava da otvaranje između Jermenije i Azerbejdžana, u čemu su posredovale SAD, pretvori u nešto opipljivije: transportni koridor koji povezuje Centralnu Aziju i Južni Kavkaz sa zapadnim tržištima i investicionu priliku za američke kompanije.

Visoki regionalni zvaničnici i direktori više od 40 kompanija okupili su se u Njujorku 23. septembra kako bi razgovarali o sledećim koracima za Trampovu rutu za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP), centralni deo napora Vašingtona da otvaranje između Jermenije i Azerbejdžana pretvori u veću trgovinu i investicije u regionu.

Na skupu na marginama Generalne skupštine UN učestvovali su specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i republikanski senator Stiv Dejns (Steve Daines), kao i zvaničnici iz Jermenije, Azerbejdžana, Gruzije i pet država Centralne Azije.

Sada je izazov pretvoriti politički sporazum u čelik, asfalt i investicije. Izgradnja nije počela, studije izvodljivosti se još prave i ne očekuje se da će kompanije početi da konkurišu za velike ugovore do kraja 2026. ili početka 2027.

Vašington zamišlja TRIPP kao multimodalni koridor kroz jug Jermenije, povezujući Azerbejdžan s njegovom eksklavom Nahčivanom, stvarajući širu vezu istok-zapad između Južnog Kavkaza, Centralne Azije i zapadnih tržišta.

Predložena jermenska deonica dugačka je samo oko 43 kilometra, ali bi trebalo da reši jedno od najspornijih pitanja koja su proizašla iz decenija sukoba između Jermenije i Azerbejdžana: kako povezati glavni deo Azerbejdžana s Nahčivanom preko jermenske teritorije.

Jermenija i Azerbejdžan vodili su dva velika rata oko Nagorno-Karabaha, međunarodno priznatog dela Azerbejdžana u kojem je decenijama pretežno živelo jermensko stanovništvo. Azerbejdžan je povratio punu kontrolu nad teritorijom 2023, što je dovelo do bekstva skoro celog njegovog etničkog jermenskog stanovništva.

Dve zemlje su se saglasile oko teksta mirovnog sporazuma u martu 2025, ali još nisu završile konačni sporazum. Na samitu u Beloj kući pet meseci kasnije, jermenski premijer Nikol Pašinijan i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev potpisali su zajedničku deklaraciju u čemu su posredovale SAD, a čiji je cilj okončanje decenija sukoba i otvaranje regionalnih transportnih veza. TRIPP je nastao iz tog sporazuma.

TRIPP ima za cilj da obezbedi nesmetan tranzit između glavnog dela Azerbejdžana i Nahčivana preko jermenske teritorije, uz očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i jurisdikcije Jermenije – što je politički važna odredba s obzirom na dugotrajne sporove oko kontrole nad rutom.

Projekat bi razvila američko-jermenska kompanija u kojoj bi SAD imale kontrolni udeo, dajući Vašingtonu značajnu ulogu u strateški važnom regionu u kojem je Rusija tradicionalno imala značajan uticaj.

Prema planu, jermenska deonica bi na kraju mogla da ima železničke i drumske veze, kao i energetsku i digitalnu infrastrukturu.

Od mirovnog sporazuma do trgovinske rute

Vitkof je odao priznanje Pašinjanu i Alijevu za prepoznavanje da mirovni sporazum nudi bolju alternativu od decenija sukoba.

“Za razliku od mnogih drugih sukoba koje vidimo u svetu, ovde smo imali sve sastojke za dogovor”, rekao je Vitkof, opisujući dvojicu lidera kao “neverovatno pragmatične i zrele”.

On je takođe odao priznanje Trampu zbog pokretanja procesa nakon što su američki zvaničnici ustanovili da je komunikacija između Jerevana i Bakua zastala.

Fokus u Njujorku je, međutim, bio na tome da li diplomatsko otvaranje sada može doneti ekonomske koristi.

Vitkof je rekao da su ekonomske implikacije TRIPP-a sve očiglednije dok su zvaničnici i kompanije ispitali njegovu potencijalnu ulogu u međunarodnim lancima snabdevanja.

“Svi su sada fokusirani na prenos i brzinu do tržišta”, rekao je on, navodeći procene da bi ruta mogla da skrati neka trgovinska putovanja i do tri nedelje.

TRIPP bi mogao da se uključi u širi Transkaspijski, ili Srednji koridor, mrežu istok-zapad koja prevozi robu između Kine i Centralne Azije preko Kaspijskog mora, Južnog Kavkaza i dalje ka Evropi. Ruta je privlači sve veću pažnju pošto vlade i preduzeća traže alternative tradicionalnim tranzitnim rutama kroz Rusiju.

Vitkof je rekao da očekuje da će projekat generisati “ogromne investicije”, posebno u Jermeniji.

Govoreći odvojeno u Njujorku 23. septembra, Pašinijan je rekao da bi implementacija TRIPP-a “u potpunosti otključala” regionalnu povezanost i “otvorila novu eru” za Jermeniju i njenu ekonomiju.

Zasad, međutim, koridor ostaje uglavnom na papiru.

Stejt department navodi da inženjerske studije i studije izvodljivosti razmatraju predloženu trasu železnice, uključujući tehničke, ekološke i društvene aspekte. Prethodna studija izvodljivosti bavila se postavljanjem energetske i digitalne infrastrukture uz saobraćajne veze.

Zvaničnici očekuju da će radovi na studiji izvodljivosti za železnicu biti završeni krajem 2026. ili početkom 2027. godine, posle čega bi kompanije mogle da konkurišu za dobijanje ugovora. Izgradnja železnice trajala bi najmanje još 18 meseci, dok bi energetske veze potencijalno mogle da počnu da rade 2027.

Privlačenje američkog kapitala

Vašington takođe uspostavlja finansijske i korporativne strukture čiji je cilj pretvaranje tih planova u projekte pogodne za investiranje.

SAD i Jermenija osnivaju zajedničko preduzeće TRIPP Development Company u kojem bi Vašington, kako se očekuje, imao većinski udeo i koje bi nadgledalo razvoj infrastrukture i sprovođenje tendera.

Zaseban Trans-Caspian Enterprise Fund ima za cilj da mobiliše privatni kapital za projekte povezivanja širom ovog regiona.

Endru D'Anijeri (Andrew D'Anieri), zamenik direktora Centra za Evroaziju pri Atlantskom savetu, rekao je da ove dve inicijative ukazuju na dublje ekonomsko angažovanje SAD.

“Unapređenje projekta TRIPP i najava Trans-Caspian Enterprise Fund u prisustvu visokih regionalnih zvaničnika i velikih američkih kompanija, šalju snažnu poruku da je Amerika ozbiljna u svojim namerama”, rekao je D'Anijeri za Radio Slobodna Evropa.

“TRIPP će se sporije razvijati s obzirom na stepen tehničke složenosti projekta i geopolitičku osetljivost”, dodao je on.

Nova ruta kroz prenatrpani region

Ta osetljivost nadilazi okvire Jermenije i Azerbejdžana. Južni Kavkaz povezuje Evropu s Centralnom Azijom u regionu gde Rusija, Kina, Iran i Turska imaju značajne interese.

Andžela Hauard, istraživačica u Centru za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratija, izjavila je da bi infrastruktura koju podržavaju SAD mogla da stvori nove trgovinske veze, uz istovremeno smanjenje zavisnosti od ruta pod kontrolom ili uticajem Rusije.

“Američke investicije na Kavkazu pozicioniraju SAD na samoj kapiji ka Centralnoj Aziji”, rekla je ona za RSE.

Ipak, ona je upozorila da će projekti koje podržavaju SAD zahtevati zaštitne mehanizme protiv korupcije i stranog uticaja.

“Snažni zaštitni mehanizmi i sveobuhvatan nadzor biće ključni u daljem procesu”, rekla je Hauard.

Dejns je istakao da Vašington mora da nastavi svoje angažovanje i naglasio da taj region ne treba posmatrati samo kroz prizmu prošlih sukoba, već i kao potencijalno čvorište za trgovinu i investicije.

Politički okvir zasad postoji, ali tehničke studije, finansiranje, tenderi i izgradnja tek predstoje. Kako je to rekao jedan visoki američki zvaničnik: “Još nismo u toj fazi”.

Izvor: Radio Slobodna Evropa