Iznenadna poseta direktora CIA Moskvi pokreće pitanja o Rusiji, Ukrajini i Iranu

Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif (John Ratcliffe) u utorak je nenajavljeno bio u Moskvi, potvrdili su američki zvaničnici za RSE, u retkoj poseti dok su posustali napori SAD da okončaju rat Rusije protiv Ukrajine, a pojačale se tenzije oko odnosa Moskve s Iranom.

Razlog Retklifove posete, prve javno poznate posete Rusiji otkako je postao direktor CIA pod predsednikom Donaldom Trampom (Trump), nije odmah jasan. Američki zvaničnici upoznati s njegovim putovanjem potvrdili su da je odleteo u Moskvu, ali su odbili da otkriju sadržaj njegovih sastanaka ili da kažu s kim se sastao.

CIA i Bela kuća nisu zasad javno komentarisali posetu.

Kako je prvi izvestio CBS njuz (CBS News), na posetu su ukazali podaci praćenja leta koji pokazuju da američki vojni transportni avion ide iz SAD preko Letonije do Moskve. Avion, koji je izgleda poleteo iz baze Endruz u Merilendu, sleteo je na moskovski aerodrom Vnukovo rano u utorak i otišao iz Rusije kasnije istog dana, pokazuju podaci o praćenju leta.

Neobično kretanje pokrenulo je pitanja o tome zašto bi šef američke obaveštajne agencije napravio retku ličnu posetu Rusiji u tako delikatnom trenutku. Najskorije poznate posete Moskvi šefa CIA bila je poseta Retklifovog prethodnika Vilijama Bernsa (William Burns), koji se sastao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u novembru 2021. godine, tri meseca pre nego što je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Priroda posete sugeriše da su ulozi visoki, rekao je za RSE Glen Hauard (Howard), stručnjak za Rusiju koji je predsednik Fondacije Saratoga, američkog tink-tenka.

“Direktori CIA ne idu u Moskvu osim ako nešto ne traže “, rekao je Hauard, dodajući da “ne putuju čak do Rusije osim ako nije važno”.

“Berns je otišao tamo u novembru 2021. pre ruske invazije da ih upozori da ne napadaju Ukrajinu”, rekao je on.

Visoki američki obaveštajni zvaničnici održavali su kontakte sa ruskim kolegama tokom rata, ali su susreti licem u lice na ovom nivou retki.

Štap i šargarepa?

Jedno moguće objašnjenje je Ukrajina, posebno napori administracije da utvrdi da li se Moskva još može ubediti da pregovara o okončanju rata. Napori uz posredovanje SAD su zastali uprkos samitu Trampa s Putinom na Aljasci u avgustu 2025. godine.

“Nadam se da će na vrhu njegove liste biti direktan zahtev da Vladimir Putin okonča ovaj rat otvorene agresije protiv Ukrajine”, rekao je za RSE Bredli Bouman (Bradley Bowman), viši direktor Centra za vojnu i političku moć u vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija.

Bouman, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost članova senatskih odbora za oružane snage i spoljne odnose, rekao je da bi Vašington trebalo da jasno stavi do znanja da bi neuspeh u okončanju rata doneo bolnije mere protiv Rusije, dok SAD i njihovi saveznici nastavljaju da pomažu Ukrajini da se brani.

Bouman je takođe ukazao na još jednu potencijalnu temu – podršku Rusije Iranu.

Rusija i Iran

“Nadam se da će takođe reći da je bolje da Vladimir Putin prestane da pruža pomoć u lansiranju satelita Iranu”, rekao je Bouman, dodajući da bi Moskva takođe trebalo da prestane da pruža podršku koja bi mogla da pomogne Iranu da gađa američke snage, uključujući informacije o metama, pomoć vezanu za dronove i druge vojne kapacitete.

Rusija ima opsežne vojne i trgovinske veze s Iranom. Retklif je otišao u Moskvu dan pošto je ministar finansija SAD Skot Besent (Scott Bessent) najavio novi napor da se “preseče svaka ekonomska linija spasa koja održava ovaj tiranski režim dok Teheran ne bude sam” i rekao da će zemljama biti dati rokovi da “zaustave” aktivnosti koje ga podržavaju.

Hauard je takođe sugerisao da bi Iran mogao biti ključan za Retklifovu misiju, iako je naglasio da je to njegova spekulacija, a ne utvrđena činjenica. Prema njegovom mišljenju, Retklif bi mogao da pokuša da ubedi Moskvu da prestane da snabdeva ili pomaže Iranu, što bi potencijalno moglo da pretvori posetu u neobično direktno upozorenje Kremlju.

Bouman je naveo izveštaje da je Rusija pružila Iranu informacije o metama i prenela taktike i tehnike dronova razvijene tokom rata u Ukrajini. On je rekao da bi podrška Moskve mogla biti jedan od razloga zašto je Iran uspeo da održi vojnu otpornost i odoli pritisku da pregovara.

Retka poseta u delikatnom trenutku

Retklifova poseta Moskvi značajna je zbog njegove reputacije jastreba po pitanju Rusije. Hauard je ukazao na Retklifovo prethodno zalaganje da savetnici iz CIA ostanu u Ukrajini kako bi pomogli u obaveštajnim podacima i metama, čak i dok je Pentagon pokušavao da u toj zemlji smanji svoje savetodavno prisustvo.

To, naveo je Hauard, sugeriše da Retklif ima poseban pristup Trampu. “On ima predsednikovu pažnju”, rekao je Hauard.

Moskva je dotle optužila SAD da pružaju snažnu podršku Ukrajini za napade na Rusiju.

Bez navođenja dokaza, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je ranije ovog meseca rekao da je Rusija poslala pitanja Stejt departmentu “o pitanju obaveštajnih podataka i činjenice da su SAD daleko dublje uključene u organizovanje i izvršavanje udara duboko na ruskoj teritoriji”.

Amerikanci iza rešetaka

Neki posmatrači su spekulisali da bi sudbina Amerikanaca zatvorenih ili pritvorenih u Rusiji mogla biti deo svrhe posete.

CIA je igrala važnu ulogu u prethodnim naporima da se obezbedi oslobađanje i povratak zatvorenih Amerikanaca, uključujući razmenu iz 2024. kojom su oslobođeni novinar Volstrit žurnala (The Wall Street Journal) Evan Gerškovič (Gershkovich), novinarka Radio Slobodna Evropa Alsu Kurmaševa i bivši američki marinac Pol Vilan (Paul Whelan).

Retklif je takođe imao ulogu u pregovorima oko oslobađanja Ksenije Kareline, rusko-američke državljanke koja je provela više od godinu dana u zatvoru u Rusiji pošto su je ruske vlasti optužile da podržava Ukrajinu.

“Postoji ozbiljna odgovornost za svakog zvaničnika američke vlade koji razgovara s bilo kojom zemljom koja nepravedno pritvara američkog državljanina u svakoj mogućoj prilici da to pokrene”, rekao je Bouman.

Neodgovoreno pitanje je da li Retklifova poseta predstavlja eskalaciju tenzija, diplomatsko otvaranje ili obaveštajni kanal koji se koristi za specifičnu transakciju.

Vašington se zalaže za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine, ali Putin – iako deluje da želi da SAD ostanu uključene u diplomatske napore – odbacio je pozive SAD i Kijeva da se pregovori počnu sa zamrznutim linijama fronta, umesto toga insistirajući da Ukrajina preda teritoriju koju snage Moskve nisu uspele da zauzmu u borbi.

Izvor: Radio Slobodna Evropa