Šef CIA posetio Moskvu da upozori Rusiju na mogući napad na Baltik, tvrde izvori

Iznenadna poseta direktora CIA Džona Retklifa (John Ratcliffe) Moskvi ove nedelje imala je za cilj da upozori Rusiju da ne napada zemlje NATO-a, posebno Estoniju, Letoniju i Litvaniju, rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) izvori upoznati sa posetom.

Retklifova poseta 25. avgusta, prva javno poznata poseta Rusiji otkako je postao direktor CIA u administraciji predsednika Donalda Trampa (Trump), dolazi u trenutku rastuće zabrinutosti baltičkih država zbog ruske agresije.

Jedan baltički diplomata, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je za RSE da su zvaničnici “unapred bili obavešteni” o Retklifovoj poseti Moskvi.

Ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkna (Tsahkna) rekao je za RSE 27. avgusta da Retklifovu posetu “ne treba posmatrati kao presudnu”, već kao priliku za slanje poruke Kremlju.

“Najbolje odvraćanje predstavlja jedinstven i snažan NATO i jasno razumevanje u Moskvi da je Alijansa spremna da brani svaki pedalj savezničke teritorije”, rekao je.

“U interesu je Estonije i NATO-a u celini da Rusija ne napravi pogrešnu procenu kada je reč o kolektivnoj odbrani Alijanse. Što saveznici jasnije stave do znanja Moskvi da kolektivna odbrana NATO-a ostaje čvrsta kao stena, to bolje”, dodao je.

Rusija je takođe potvrdila posetu.

Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin (Sergei Naryshkin) rekao je da je održao “radni sastanak” sa direktorom CIA, ne iznoseći dodatne detalje osim da su razgovarali o osetljivim temama.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov (Dmitry) rekao je novinarima 27. avgusta da se “trenutno objavljuje mnogo takvih zastrašujućih priča” i da one “nemaju veze sa stvarnošću”.

Strahovi na Baltiku

Lideri Estonije, Letonije i Litvanije, koje su članice NATO-a, dugo upozoravaju na rusku agresiju.

RSE je 26. avgusta izvestio o pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (Von der Leyen), koje su potpisali baltički evropski komesari Kaja Kalas (Kallas), Andrijus Kubilijus (Andrius Kubilius) i Valdis Dombrovskis.

U pismu se upozorava na “pogoršanje bezbednosnog okruženja” na Baltiku i povećan broj ruskih “upada u vazdušni prostor i upada dronova”.

Pismo su potpisali i evropski komesari iz Poljske i Finske.

Baltičke diplomate koje su govorile za RSE pod uslovom anonimnosti navele su da su tokom leta postojale dodatne obaveštajne informacije o mogućim ruskim operacijama pod lažnom zastavom, ali da nema pokazatelja neposrednog konvencionalnog napada.

Poslednjih godina Rusija vodi hibridnu kampanju protiv baltičkih država koja uključuje ispitivanje protivvazdušne odbrane, elektronsko ratovanje, sabotaže i sajber operacije.

U septembru 2024. potpuno naoružani ruski dron Šahed pao je u Letoniji. Riga je pozvala na razgovor otpravnika poslova Rusije, koji je negirao da dron pripada Rusiji.

Kasnije te godine oštećen je elektroenergetski kabl Estlink 2 između Finske i Estonije, kao i četiri telekomunikaciona kabla.

Finske vlasti posumnjale su da je štetu izazvao tanker Eagle S pod zastavom Kukovih Ostrva, za koji se veruje da je deo ruske “flote u senci”, tako što je vukao sidro po morskom dnu.

U septembru 2025. tri ruska borbena aviona ušla su u estonski vazdušni prostor na oko 12 minuta u blizini ostrva Vaindlo, bez planova leta i sa isključenim transponderima.

Talin je upad ocenio kao nameran i, pozivajući se i na ranije incidente, aktivirao član 4 NATO-a, koji predviđa obavezne konsultacije saveznika, ali ne i kolektivnu odbranu iz člana 5.

Sličan incident dogodio se u oktobru 2025, kada su ruski borbeni avion i avion cisterna nakratko ušli u vazdušni prostor Litvanije, zbog čega su podignuti NATO avioni.

Ukrajinski dronovi namenjeni napadima na ciljeve u Rusiji su više puta tokom 2026. ulazili u vazdušni prostor Letonije. Letonska vojska saopštila je da sumnja da Rusija koristi elektronsko ratovanje kako bi preusmerila te letelice.

Razgovor sa saveznicima

Američki zvaničnici potvrdili su za RSE da će Vašington sledeće nedelje saveznike upoznati sa detaljima Retklifove posete.

Direktor CIA viđen je 26. avgusta kako napušta Zapadno krilo Bele kuće zajedno sa ministrom odbrane Pitom Hegsetom (Pete Hegseth) i predsedavajućim Združenog generalštaba generalom Denom Kejnom (Dan Caine).

Elbridž Kolbi (Elbridge Colby), američki podsekretar odbrane za politiku, sastao se 27. avgusta sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte) u sedištu Alijanse u Briselu.

Kolbi bi potom trebalo da učestvuje na sastanku Severnoatlantskog saveta sa ambasadorima država članica NATO-a.

Izvor: Radio Slobodna Evropa