Srbija ostaje bez mape puta za EU: Brisel rokovima izdvaja Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju

Srbija za sada neće dobiti mapu puta sa okvirnim rokovima za napredovanje prema članstvu u Evropskoj uniji, dok Evropska komisija planira da takve dokumente pripremi za četiri zemlje koje trenutno izdvaja zbog napretka u procesu proširenja – Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju.

Evropska komisija je 6. oktobra zvanično saopštila da će u okviru ovogodišnjeg paketa proširenja predstaviti indikativne mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da te zemlje zadrže reformski zamah, prenosi RTS.

Prema informacijama koje prenosi RTS, dokumenti bi trebalo da preciziraju naredne korake, ciljeve i okvirne rokove, čime bi put tih država ka članstvu postao predvidljiviji.

Mape puta neće biti identične za sve zemlje, već će biti prilagođene njihovom stepenu napretka, sprovedenim reformama i specifičnostima svakog kandidata.

Crna Gora najbliža završnici pregovora

Crna Gora je trenutno u posebnoj poziciji među kandidatima za članstvo.

Evropska komisija je u junu saopštila da je Podgorica otvorila svih 33 pregovaračka poglavlja, od kojih je 16 privremeno zatvoreno. Istovremeno, u Briselu je već pokrenuta priprema za budući pristupni ugovor sa Crnom Gorom.

Evropska komisija je u junskom finansijskom paketu navela da Crna Gora napreduje u pristupnom procesu i da pripreme za članstvo ulaze u konkretniju fazu.

Albanija je takođe među zemljama koje su posljednjih godina napravile značajan napredak, dok su Ukrajina i Moldavija ubrzale svoje evropske integracije.

Ukrajina je, na primjer, u junu 2026. otvorila prvi pregovarački klaster, odnosno oblast koja obuhvata temeljna pitanja pristupnog procesa.

Srbija bez konkretnijeg vremenskog okvira

Za razliku od četiri navedene zemlje, Srbija se nije našla među državama kojima Evropska komisija planira da ponudi indikativnu mapu puta.

To ne znači da je Srbija izbačena iz procesa proširenja – ona i dalje vodi pristupne pregovore sa EU – ali za sada nema dodatni dokument koji bi njen naredni period približavanja članstvu učinio konkretnijim kroz okvirne rokove.

Evropska komisija je i ranije naglašavala da brzina pristupanja zavisi od napretka u reformama, posebno u oblastima vladavine prava, demokratskih institucija i osnovnih prava. U ranijim izvještajima Brisel je ukazivao i na potrebu ubrzavanja reformi u Srbiji.

Pristupni proces ostaje zasnovan na principu sopstvenih zasluga – svaka država napreduje u skladu sa sprovedenim reformama i ispunjavanjem uslova.

Brisel želi da kandidati uđu u EU politike i prije članstva

Nova politika Evropske komisije ne odnosi se samo na određivanje rokova, već i na mogućnost postepenog uključivanja kandidata u pojedine politike i sektore EU prije punopravnog članstva.

Komisija je 6. oktobra predstavila paket „Preparing for a wider Union“, kojim želi da pripremi samu EU za buduće proširenje. U njemu se predviđa postepena i uslovljena integracija kandidata u određene oblasti, uz povezivanje finansijske podrške sa sprovođenjem reformi.

To bi moglo obuhvatiti strateške oblasti poput energetike, transporta, digitalnog sektora, bezbjednosti i drugih politika EU.

Istovremeno, Komisija predviđa mogućnost smanjenja ili obustave finansijske podrške ukoliko država ne ispuni dogovorene uslove, dok bi u ozbiljnijim slučajevima budućim članicama mogle biti uvedene i mjere koje uključuju ograničavanje prava glasa u Savjetu EU.

Poruka Brisela je da proširenje ostaje proces zasnovan na reformama, ali i da sama Evropska unija mora da se pripremi za veći broj članica.

Za Srbiju, međutim, najvažnija poruka ovogodišnjeg paketa jeste da se među četiri države za koje će biti pripremljene indikativne mape puta trenutno ne nalazi.

Dok će Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina dobiti dodatni okvir za narednu fazu evropskih integracija, Beograd za sada ostaje bez sličnog vremenskog plana.