U jeku ruskih napada, novi obrt u poteri za muškarcima koji beže iz Ukrajine u Moldaviju

Snimak je mutan ali dramatičan – dva muškarca u kamuflažnoj odeći u čamcu s motorom kruže oko treće osobe koja se bori u vodi, viču na njega i pokušavaju da ga zgrabe. U jednom trenutku, jedan od njih pokušava da više puta veslom udari osobu koja pliva.

Scena se odigrala na sredini reke Dnjestar, koja vijuga duž dela granice između Moldavije i Ukrajine i koju kao prelaz koriste Ukrajinci koji pokušavaju da pobegnu iz svoje zemlje dok se rat s Rusijom približava petoj godišnjici.

Ukrajina se muči da ublaži nedostatak ljudstva koji ugrožava njenu odbranu od mnogo brojnijeg agresora. Kao i u Rusiji, regruteri u Ukrajini ponekad koriste prisilne metode da bi okupili muškarce za borbu.

Većini muškaraca starosti od 23 do 60 godina zabranjeno je da odu iz zemlje. Mnogi su pokušali da pređu u Moldaviju ili susednu Rumuniju, ponekad rizikujući živote na potencijalno opasnim rekama.

Najmanje dva puta ovog meseca dogodio se novi obrt: ukrajinski graničari koji su jurili svoje sunarodnike završili su na moldavskoj strani i pritvorile su ih moldavske kolege.

To se dogodilo u slučaju koji je navodno snimljen na video snimku slučajno zatečene osobe 15. oktobra. Posle incidenta u reci, stražari su viđeni kako sede u čamcu na obali u Moldaviji, a zatim je usledila razmena reči puna psovki, na ruskom, dok su ih ljudi kritikovali zbog načina na koji su postupali s beguncem.

Meštani su izvukli čoveka iz reke i on je hospitalizovan, izvestili su moldavski mediji. Izveštaji su ga identifikovali kao Oleksija Kovala, 49-godišnjeg kliničkog psihologa iz Kijeva, i naveli da pokušava da kontaktira svoju porodicu koja je ranije otišla iz Ukrajine.

Zvaničnici su rekli da je podneo zahtev za azil u Moldaviji, što znači da je veoma malo verovatno da će biti vraćen u Ukrajinu.

Mnogi Ukrajinci koji beže preko granice u Moldaviju oslanjaju se na mreže krijumčarenja koje deluju na obe strane i naplaćuju naknade da bi ih prokrijumčarili. Saradnja između dve zemlje prvenstveno je fokusirana na razbijanje tih mreža.

Međutim, kada Ukrajinci stignu na moldavsko tlo i zatraže azil, zakon praktično sprečava njihovu repatrijaciju: vlastima nije dozvoljeno da vrate podnosioce zahteva ako postoje “razumni razlozi da se veruje” da bi im životi bili u opasnosti ili da bi rizikovali da budu izloženi mučenju ili drugom nehumanom ili ponižavajućem postupanju.

Prema statistici moldavske vlade, u prve četiri godine ruske invazije na Ukrajinu – od februara 2022. do marta 2026. – oko 44.000 Ukrajinaca, uglavnom muškaraca, uhvaćeno je pri ilegalnom prelasku granice s Moldavijom. Većina se preselila u druge zemlje u Evropi.

‘Ekstremna okrutnost’

Nekoliko dana posle dva incidenta, ukrajinski graničari su pušteni i poslati nazad. Međutim, drama na reci politički je odjeknula u Moldaviji, gde je prozapadna vlada predsednice Maje Sandu (Maia) glasni pristalica Ukrajine u njenoj odbrani od Rusije.

Incident od 15. oktobra prva je obelodanila mala desničarska parlamentarna opoziciona partija Demokratija kod kuće koja je objavila video pre nego što su moldavske vlasti izdale saopštenje o ovom pitanju.

U video objavi, lider stranke Vasile Kostiuk (Cotiuc) kritikovao je odluku moldavske države da repatrira ukrajinske graničare i rekao da vlasti “nemaju jedinstven stav o tako vitalnom pitanju kao što je državna bezbednost”.

Demokratija kod kuće pozvala je Ministarstvo spoljnih poslova da uputi protestnu notu Kijevu. Pozvala je Sandu da “odbije da toleriše ponovljene povrede državne granice” i da odlikuje dvojicu stanovnika priobalnog sela Hološnica za “građansko heroizam”, tvrdeći da su spasili život Ukrajinca.

Glavna opoziciona stranka, Partija socijalista (PSRM), koja se zalaže za bliže veze s Rusijom, saopštila je da su postupci ukrajinskih graničara slučaj “ekstremne okrutnosti” koji otkriva “pravo lice kijevskog režima, najbližeg partnera i ‘prijatelja’ Maje Sandu”.

Lider socijalista Igor Dodon, bivši predsednik naklonjen Moskvi, koji je izgubio od Sandu na izborima 2020, optužio je njenu administraciju da je Moldaviju pretvorila u “slobodnu tranzitnu zonu za strane specijalne službe”.

Ta partija je formalno tražila odgovore od vlade o upadu ukrajinskih graničara i pravnom osnovu na osnovu kojeg su pušteni i vraćeni u Ukrajinu umesto da budu pritvoreni zbog sumnje na pokušaj ubistva.

Poslanik vladajuće Partije akcije i solidarnosti (PAS) Lilijan Karp (Carp), šef parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost, rekao je da “ništa ne opravdava takvo ponašanje graničara”. Govoreći na javnom televizijskom servisu Moldavija 1, takođe je rekao da je Ministarstvo spoljnih poslova poslalo protestnu notu Kijevu u vezi s incidentom od 15. oktobra.

Ministarstvo je to kategorično negiralo, navodeći da se stvar “rešava putem institucionalnih kanala komunikacije između nadležnih organa”.

‘Zahvalan Ukrajini’

Ukrajinska granična služba saopštila je da je pokrenula istragu o izveštajima i postupcima umešane granične patrole. Navedeno je da su se graničari našli na moldavskoj teritoriji jer je nivo vode bio nizak i da je motor čamca otkazao tokom potere.

Premijer Vasile Tofan rekao je da su moldavske vlasti postupile odgovorno i da se takvi incidenti moraju posmatrati u kontekstu rata Moskve, rekavši da se ne bi dogodili da Rusija ne napada Ukrajinu.

“Veoma sam zahvalan Ukrajini što brani i nas i Evropu”, rekao je on.

Bezbednost Moldavije je na razne načine ugrožena ratom koji je pokrenula Rusija.

Desetine dronova i raketa koje je lansirala Rusija pale su u Moldaviji, koja se s tri strane graniči s Ukrajinom, a učestalost tih incidenata se povećala poslednjih meseci.

Prošle nedelje, posle istrage moldavskog servisa RSE, vlada je objavila istragu o zabrinutosti da ruski tehnološki gigant Jandex prikuplja lične podatke Moldavaca šaljući ih direktno na servere u Rusiji.

Izvor: Radio Slobodna Evropa