Nakon što su američki diplomatski napori da se okonča ruska invazija na Ukrajinu posustali s početkom rata s Iranom, oni se ponovo intenziviraju: prvi razgovori SAD, Ukrajine i Rusije od februara zakazani su za 10. i 11. novembar u Abu Dabiju.
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) uoči razgovora rekao je u emisiji “60 minuta” na televiziji CBS da veruje da “smo veoma blizu dogovora” i da će se rat “uskoro završiti”.
Ipak, očekivanja da na pregovorima ove nedelje dođe do proboja su niska. Evo pet razloga zašto.
Sredstvo do cilja
Jedna od prepreka značajnom napretku može se sažeti u jednu reč: Rusija.
Mada je tvrdnja da Rusija može da okonča rat u trenu nešto poput truizma, ona je takođe tačna: predsednik Vladimir Putin pokrenuo je invaziju u februaru 2022. i mogao bi da zaustavi borbe, barem tako što bi pristao na ono što traže Kijev i Zapad: primirje kojim bi front ostao na trenutnim linijama.
On, međutim, ne daje nikakve naznake da će to učiniti i analitičari upozoravaju da je Moskva ranije koristila pregovore da dobije na vremenu i da održi nade u mir, uz odbijanje bilo kakvih ustupaka.
“Za Zapad su pregovori sredstvo za okončanje rata; za Putina su oni potencijalno sredstvo za njegovo dobijanje”, napisao je na blogu 8. novembra Sem Grin (Greene), profesor na Institutu za Rusiju na Kings koledžu u Londonu i autor knjige o Putinu.
Zapadni kreatori politike moraju da razumeju “razliku između toga da Putin želi pregovore i da Putin želi da pregovara”, napisao je on.
Donbas
Pokretanjem invazije Putin je želeo da podjarmi Ukrajinu i oslabi Zapad, a stručnjaci kažu da je njegova želja za osvajanjem teritorije sporedna u odnosu na te ciljeve. Uoči razgovora u Abu Dabiju, jedna od najvećih prepreka napretku je deo teritorije u Donjeckoj oblasti – delu Donbasa – koji ruske snage nisu uspele da zauzmu u godinama izuzetno krvavih borbi.
Kremlj tvrdi da je ruska kontrola nad celim Donbasom preduslov za mirovni sporazum, a ne predmet pregovora, i da će nastaviti nastojanja da preostali deo zauzme silom ako diplomatija ne preda taj deo u ruke Moskve.
Tramp je izgleda nagovestio da je takav ishod moguć kada je rekao za CBS da će rat da se završi “s malo drugačijim oblikom Ukrajine”, iako nije precizirao koji deo zemlje bi Kijev možda morao da ustupi, niti da li misli da će se kontrola Moskve formalizovati – što Kijev smatra neprihvatljivim. Rusija sada drži oko 20 odsto Ukrajine, uključujući Krimsko poluostrvo, koje je okupirala 2014.
Što se Donbasa tiče, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više puta je rekao da Rusiji ne sme da se preda teritorija koju su snage Kijeva uspele da odbrane i nema naznaka promene tog stava.
Motivaciju Kijeva dodatno pojačava činjenica da je deo Donjecke oblasti koji Ukrajina i dalje drži “utvrđeni pojas” odbrambene infrastrukture, a odustajanjem od njega Ukrajina bi bila ranjivia na buduće napade.
‘Veliki, lepi sporazum’
Tramp nastoji da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma od početka aktuelnog mandata u januaru 2025, pošto je više puta rekao da može da okonča rat za dan-dva. SAD su s vremena na vreme tražile potpuno primirje kao prvi korak – što je Rusija dosledno odbijala, tvrdeći da borbe mogu prestati kada se postigne sveobuhvatan mirovni sporazum.
Međutim, Tramp je 5. novembra predložio nešto mnogo šire: “veliki, lepi sporazum” koji će “obuhvatiti više od Ukrajine”.
Njegov zet i specijalni savetnik Džared Kušner (Jared Kushner), koji će u Abu Dabiju predstavljati SAD zajedno sa Stivom Vitkofom (Steve Witkoff), razradio je tu ideju u objavi na mreži X, pišući o “potrebi za širom evropskom bezbednosnom arhitekturom koja može pomoći u stvaranju uslova za trajni mir”.
Kušner je izneo uveravanja da bilo kakav novi aranžman “mora u potpunosti poštovati suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisno odlučivanje svake države. Svaka zemlja će zadržati vlast nad sopstvenom bezbednošću i savezima, i nijedna zemlja neće imati veto nad suverenim izborima druge”.
Kušner je 9. novembra na X naveo da će on i Vitkof pre trilateralnih razgovora “sastati s našim partnerima iz Ukrajine, EU, NATO-a, Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Italije kako bi nastavili blisku konsultaciju i koordinaciju koju smo preduzeli u vezi s evropskom bezbednošću i budućnošću Ukrajine nakon rata”.
On je napisao da će “postizanje sveobuhvatnog i trajnog sporazuma zahtevati i direktan angažman Rusije i naših evropskih partnera oko šireg bezbednosnog uređenja koje ih se tiče”.
Izjave Trampa i Kušnera izazvale su uzbunu u Kijevu i šire, delimično zato što neki delovi formulacije podsećaju na dugogodišnje zahteve Kremlja za snažnim uticajem Rusije na evropsku bezbednosnu arhitekturu, decenijama posle povlačenja Sovjetskog Saveza iz istočne Evrope i raspada SSSR-a.
To je pojačalo bojazni da bi Evropa – koja, kako Rusija insistira, neće biti direktno uključena u razgovore u Abu Dabiju – mogla biti izostavljena iz razgovora o sopstvenoj budućnosti.
“Već imamo evropsku bezbednosnu arhitekturu”, rekla je novinarima šefica diplomatije EU Kaja Kalas (Kallas), dodajući: “Da bi bilo koji sporazum bio sproveden, biće potrebno da Evropska unija bude deo njega”.
Kalas je 9. novembra rekla da Rusija “bombarduje civile” i “pravi se da pregovara”, dodajući da “nismo videli nikakvu dobru volju s ruske strane”.
U svakom slučaju, Ukrajina i EU biće oprezne i pogledu razgovora koji prete da isključe Evropu ili preskoče ono što vide kao urgentnije ciljeve, poput okončanja borbi i obezbeđivanja bezbednosti Ukrajine. A pritisak za sporazum koji bi obuhvatio kontinent mogao bi da oteža ostvarivanje manjih koraka ka miru.
Zimski rat
Razgovori se održavaju nedelju dana pošto su američki birači naneli veliki poraz Trampovoj partiji na izborima na sredini predsedničkog mandata, pri čemu su demokrate preuzele kontrolu nad Senatom i Predstavničkim domom od republikanaca.
Novi saziv Kongresa, međutim, neće biti konstituisan do 3. januara, što ostavlja prozor od nekoliko nedelja u kojem Bela kuća možda želi da zaključi sporazum.
Postizanje sporazuma značilo bi da od nečega mora da se odustane. Tramp je možda nagovestio šta bi to, prema njegovom viđenju, moglo biti, sugerišući da će Ukrajina morati da ustupi teritoriju.
Ipak, moć SAD da pritisnu Kijev na velike ustupke je ograničena i predstojeća promena u Vašingtonu – kao i uspesi na bojnom polju i u kampanji udara na rusku energetsku i vojnu infrastrukturu – mogli bi biti podsticaj Ukrajini da izdrži možda i najsuroviјu zima dosad.
S druge strane, veliki novi pritisak na Rusiju zasad ne deluje puno verovatno i analitičari kažu da će Moskva verovatno nastaviti nemilosrdne napade na ukrajinske elektrane i drugu vitalnu infrastrukturu – kao i udare u kojima stradaju civili – tokom zime, u nadi da će Kijev gurnuti ka kompromisima u 2027.
“Svakako ne mislim da ćemo imati mir pre proleća”, rekao je britanski analitičar i autor Mark Galeoti (Galeotti) u svom podkastu krajem prošlog meseca. “Putin će, ako ništa drugo, misliti ‘Hajde da još jednu zimu udaramo po Ukrajincima'”.
Grin je u svom blogu napisao da će Rusija računati na to da Ukrajincima nanese “katastrofalnu” zimu i da se nada da će prolećni izbori u Francuskoj i Nemačkoj potkopati evropsku podršku Kijevu.
Do maja ili juna, “Moskva će verovatno osećati da je njen položaj u najvišoj tački i nastojaće da učvrsti svoje dobitke”, napisao je on, dodajući da je, što se tiče ovonedeljnih razgovora, “moja osnovna pretpostavka… da Abu Dabi neće doneti ništa suštinsko”.
Užasna istorija
Za naznake da Rusija nije spremna na ustupke dovoljno je pogledati izjave Putina i drugih zvaničnika u tom pogledu.
Drugi mogući pokazatelj je, međutim, činjenica da će moskovsku delegaciju na razgovorima predvoditi savetnik Kremlja Vladimir Medinski, istoričar i bivši ministar kulture, koji je i delio i oblikovao Putinove stavove o Ukrajini, za koju ruski predsednik više puta tvrdi da nema pravo na potpuni suverenitet.
Medinski, koji ponavlja Putinov revizionizam o ukrajinskoj istoriji i drugim pitanjima, prema raširenim izveštajima imao je ključnu ulogu u pisanju članka iz jula 2021, koji je, barem retrospektivno, ogolio Putinove planove prema Ukrajini sedam meseci pre početka opšte invazije.
On je predvodio delegaciju Moskve na nekim ranijim rundama razgovora s Ukrajinom u poslednje dve godine, uključujući i poslednji trilateralni sastanak, u Ženevi u februaru. On se i u Kijevu i na Zapadu smatra sredstvom za ponavljanje zahteva Rusije, pokazujući malo fleksibilnosti na razgovorima koji su se završili bez napretka ka miru.
“Ako želite ozbiljne pregovore, šaljete ozbiljne ljude”, rekao je za RSE Boris Bondarev, bivši ruski diplomata koji je dao ostavku u znak protesta zbog invazije na Ukrajinu i koji živi u inostranstvu. “Medinski? On je u amaterskom timu, drugog, trećeg ranga, ne treba ga shvatati ozbiljno”.
NAPOMENA: Ovaj sadržaj je možda pod autorskim pravima. Sadržaje sa ove web stranice je dozvoljeno kopirati i prenositi, ali sa obavezom postavljanja linka na originalni post koji se preuzima. Nije dozvoljeno mijenjati sadržaj preuzetog teksta, što uključuje kako samu strukturu teksta i podnaslove tako i naslov teksta. Stavovi i izjave autora sadržaja nisu nužno i stajalište Uredništva Tuzla-X.com. Više informacija o navedenom naći ćete u odjeljku Uslovi korištenja. © 2023, Tuzla-X.com. Sva prava pridržana!