Ukrajina je otkrila slabost u ruskoj ratnoj mašini. Može li Moskva i dalje da pretenduje na status vojne supersile?

Kada je predsednik Rusije Vladimir Putin poslao svoje snage u Ukrajinu, činilo se da se Kremlj se kladi na poznati aksiom evropske bezbednosti: sama ruska masa, potkrepljena ogromnim zalihama iz sovjetskog doba i nuklearnom energijom, savladaće otpor.

Više od četiri godine od početka opšte invazije, ta pretpostavka je gotovo uništena. Ukrajina je preživela, poremetila očekivanu brzu pobedu Rusije i pretvorila sukob u visokotehnološki rat iscrpljivanja.

Razvila je inovativni ciklus za koji je Džošua Huminski (Joshua), viši potpredsednik za nacionalnu bezbednost i obaveštajne poslove u Centru za proučavanje predsedništva i Kongresa, rekao da se kreće brže od svega što rade SAD ili druge zemlje NATO-a.

Ipak, sve veće oslanjanje Moskve na Severnu Koreju za municiju, rakete i trupe ne treba mešati ni sa dokazom da Rusija doživljava klaps ili, naprotiv, da će njena vojska izaći iz rata jača nego ranije, rekli su stručnjaci.

Slika koju oni prikazuju je komplikovanija.

Ukrajina je nanela ozbiljnu štetu ruskim konvencionalnim snagama i otkrila velike propuste u njihovom planiranju i doktrini. Istovremeno, Moskva nastavlja da se prilagođava na bojnom polju, proširuje proizvodnju oružja i uči iz rata kakav ranije nije vodila.

“Ruske konvencionalne kopnene snage u Ukrajini se stalno i ozbiljno degradiraju”, rekao je Huminski za RSE. On je, međutim, upozorio da bi procenjivanje ruske vojne moći isključivo kroz tu prizmu bila “greška”.

Ruska severna i pacifička mornarička flota zadržale su važne kapacitete, rekao je on, dok su njene strateške nuklearne snage uglavnom netaknute, a Moskva i dalje ima značajna sajber i svemirska sredstva.

Pitanje, dakle, možda više nije samo da li je Rusija i dalje ima drugu po moći vojsku na svetu. Reč je o onome što je Ukrajina razotkrila o granicama ruske moći i da li prilagođavanje može sprečiti da te slabosti budu presudne.

Propali blickrig i užurbano prilagođavanje

Problemi Rusije počeli su s njenim pretpostavkama. Putinove obaveštajne službe, rekao je Huminski, prikazivale su Ukrajinu kao “kulu od karata” za koju se očekivalo da će se brzo srušiti.

Umesto toga, ukrajinska otpornost, ruski operativni neuspesi, zapadna pomoć i brzo prilagođavanje doneli su sasvim drugačiji rat. Odbrana Hostomela kod Kijeva gde su ukrajinske snage odbile elitne ruske vazdušno-desantne trupe, postala je rani primer kako bi planovi Moskve mogu da se uruše. Taktika malih jedinica i zapadno protivtenkovsko oružje takođe su iskoristili slabosti u napredovanju ruskih oklopnih jedinica.

Otada je rat postao neumoljivo nadmetanje u prilagođavanju. Dronovi, elektronsko ratovanje i udari dugog dometa transformisali su bojno polje, svako kretanje je postalo opasno, što je duž fronta stvorilo “zonu ubijanja” pod stalnim nadzorom.

Marija Snegovaja, viša saradnica za Rusiju i Evroaziju u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije, rekla je za RSE da je Ukrajina razvila značajan tehnološki zamah i da sve više koristi dronove kako bi, barem delimično, nadoknadila nedostatak ljudstva.

Ta prednost je stvarna, ali ona ne navodi da je trajna. Tehnološki zamah se nekoliko puta menjao tokom rata, rekla je Snegovaja. Ukrajina trenutno vodi u važnim tehnologijama dronova, ali Rusija ju je više puta sustigla, menjala uspešne inovacije i razvijala kontramere.

Ciklus se ubrzava: Ono što je nekada trajalo mnogo duže sada se odvija za nekoliko meseci. Zato ni Huminski ni Snegovaja ne vide rat kao jednostavnu priču o ukrajinskoj tehnološkoj briljantnosti koja je nadvladala zastarelu rusku vojsku.

Oboje sukob opisuju kao daleko dinamičniji: Ukrajina je stekla važan tehnološki zamah i otkrila ozbiljne ruske slabosti, dok Rusija nastavlja da se prilagođava i usvaja lekcije s bojnog polja iako su njene konvencionalne kopnene snage ozbiljno uz izuzetne gubitke.

Severna Koreja popunjava praznine

Partnerstvo Moskve s Pjongjangom je možda najjasnija ilustracija izuzetnih zahteva rata. Severna Koreja je isporučila municiju i rakete i poslala trupe, od kojih su neke raspoređene u ruskom Kurskom regionu kako bi pomogle u odbrani od iznenadne ukrajinske invazije 2024.

Snegovoja je, međutim, rekla da se oslanjanje Rusije na stranu pomoć mora razumeti uz njene ogromne napore u domaćoj proizvodnji.

Moskva vodi rat iscrpljivanja u kojem gubici idu daleko premašuju ljudstvo i obuhvataju municiju i sisteme naoružanja. “Rusija je zapravo uspela da proizvede mnogo toga”, rekla je ona, naglašavajući da je Moskva “značajno povećala svoju proizvodnju” sistema, uključujući dronove, opremu za elektronsko ratovanje, protivvazdušnu odbranu, tenkove i rakete.

Ipak, ruska industrija nije rešila svoj problem. Zahtevi rata su toliko visoki, rekla je Snegovaja, da čak ni dramatično proširena proizvodnja ne može u potpunosti da zadovolji potrebe bojišta ili omogućiti Rusiji da napravi značajne rezerve. To pomaže da se objasni uloga Severne Koreje.

Huminski je takođe rekao da severnokorejske trupe pomažu Moskvi da se nosi s politički osetljivim problemom ljudstva. Njihovim korišćenjem može da se drži pozicije i oslobode ruski vojnici po ugovoru za druge zadatke, a da Putin ne mora da uđe u politički rizičnu opštu mobilizaciju.

Zato ovo nije ni jednostavan vojni kolaps niti pokazatelj da Rusija bez muke doživljava ponovni uspon. Rusija koristi strane partnere da popuni određene praznine, dok se napreže da održi i proširi sopstvenu vojno-industrijsku bazu.

Prema navodima Snegovaje, Kremlj nastavlja da širi proizvodne pogone i priprema se za dugačak rat. Međutim, taj napor dolazi s akumuliranim troškovima. Ruski vojno-industrijski sektor se u velikoj meri finansiran iz države, dok ekonomski teret održavanja rata nastavlja da se povećava.

Ukrajina je promenila matematiku ali dronovi nisu dobili rat

Ukrajina je ušla u rat s ozbiljnim konvencionalnim zaostatkom. Nije mogla da parira Rusiji tenk po tenk, granatu po granatu ili vojnik po vojniku. Njen odgovor je bio promena jednačine troškova.

Jeftini dronovi i drugi brzo razvijeni sistemi mogu ugroziti daleko skuplju opremu i, rekla je Snegovaja, Ukrajina je bila u mogućnosti da koristi dronove da u značajnoj meri nadoknadi manjak ljudstva.

Ona je, međutim, takođe naglasila ograničenja te prednosti. Dronovi nisu učinili vojnike nebitnim, a problemi Ukrajine s ljudstvom su i dalje ozbiljni. Odbrambena “zona ubijanja” može pomoći u držanju linije, ali nije dobila rat.

Rusija dotle prilagođava svoje metode. Snegovoja je opisala silu koja kombinuje sovjetske pristupe i nasleđene proizvodne kapacitete s dronovima, elektronskim ratovanjem i brzim razvojem praksi na bojnom polju.

Rusija trpi izuzetne gubitke i suočava se sa sve većim pritiskom na svoju ekonomiju. Ipak, ona zadržava neke asimetrične prednosti, uključujući mogućnost korišćenja ogromnog broja dronova, iskustvo u njihovom korišćenju i ogromnu količinu podataka s bojnog polja koje su akumulirale borbene jedinice i operateri.

Zapadne zemlje “ne moraju samo da gledaju šta radi Ukrajina, već i da obrate pažnju na to šta radi Rusija”, koje lekcije uči i kako se prilagođava, rekao je Huminski. “Ako to ne učinimo, i to vidimo samo kao konvencionalno degradiranu rusku silu, to bi nam se moglo vratiti u budućnosti.”

Novorosijsk pokazuje kako se rat širi

Tehnološko prilagođavanje Ukrajine takođe menja geografiju rata.

Na Crnom moru, Ukrajina je više puta pretila ruskim pomorskim snagama i infrastrukturi uprkos tome što je započela sukob bez ičega što bi se moglo porediti s konvencionalnom mornaricom sposobnom da parira ruskoj floti. Kako su se ruska sredstva odmicala od Krima, sposobnost Ukrajine da napadne Novorosijsk, pomorsko čvorište Rusije dalje na istoku, pokazala je da udaljavanje od fronta ne garantuje bezbednost.

“Ruska flota je definitivno veoma ugrožena bilo gde u Crnom moru u ovom trenutku”, rekla je Snegovaja.

Širi značaj je strateški.

Ukrajina sve više uparuje svoje odbrambene napore na frontu s udarima na vojne i druge ciljeve duboko unutar Rusije, nastojeći da nametne troškove van bojnog polja.

Snegovaja je rekla da su udari doprineli povećanju anksioznosti unutar Rusije i zahteva za okončanjem rata. Ipak, ona je upozorila da javno mnjenje igra samo ograničenu ulogu u donošenju odluka Kremlja. Putin, a ne javno raspoloženje, ostaje odlučujući faktor.

Ukrajina možda trenutno ima tehnološki zamah, rekla je ona, ali Rusija nastavlja da odgovara – uključujući brže bespilotne letelice na mlazni pogon i napore da prevaziđe druga tehnološka ograničenja.

Degradirana, ali smrtonosna

Stare mere vojne moći ozbiljno su dovedene u pitanje ratom u Ukrajini. Broj tenkova i ukupan broj vojnika pre rata nisu predvideli neuspehe Rusije 2022. Međutim, ni ogromni gubici Rusije ne dokazuju da je prestala da bude impozantna vojna sila, upozorili su stručnjaci.

Ukrajina je razbila mit da sama ruska masa garantuje pobedu. Pokazala je kako otpornost, brze inovacije i relativno jeftina tehnologija mogu omogućiti manjoj vojsci da nametne izuzetne troškove mnogo većoj sili.

Rusija, međutim, i dalje ima znatno veće resurse od Ukrajine, veliku odbrambeno-industrijsku bazu, nuklearne snage netaknute ratom i vojne kapacitete koji se protežu daleko izvan razorenih kopnenih formacija koje se bore u Ukrajini.

To ne znači da Rusija pobeđuje u procesu prilagođavanja. Snegovaja je naglasila da Ukrajina trenutno ima tehnološki zamah, dok se ruska ekonomija i vojno-industrijska mreža suočavaju sa sve većim pritiskom. Takođe, rekla je ona, ne postoji konsenzus analitičara o tome da li se Rusija i dalje može smisleno nazvati drugom po moći vojskom na svetu.

Održivost zapadne podrške Ukrajini može na kraju biti jedna od najvažnijih varijabli. Ukrajina je više puta nadmašila svoje mogućnosti, rekla je Snegovaja, ali njena sposobnost da održi borbu na važan način ostaje povezana sa spoljnom finansijskom, tehnološkom, obaveštajnom i vojnom podrškom.

Širi zaključak Huminskog je da će Rusija i Ukrajina biti dve borbeno najiskusnije i prekaljenije vojske na svetu.

Ukrajina je zadala težak udarac ruskoj vojsci, uništila ogromne količine njene opreme i razotkrila slabosti za koje je Moskva očekivala da se sakriju iza njene reputacije ogromne sile. Rusija mnogo plaća za prilagođavanje i daleko je od rešavanja fundamentalnih problema koje je rat pokazao.

Da li su lekcije koje je Rusija naučila dovoljne da nadoknade njene gubitke – i da li Ukrajina može da održi svoj izuzetan tempo inovacija – može u velikoj meri odrediti ishod rata.

Izvor: Radio Slobodna Evropa