Odiseja dvoje ruskih dezertera: Od podrške ratu do bekstva kajakom preko Crnog mora

“Osećaš li?”, pitala je Alisa Sadovnikova svog muža Sergeja kada su jednog jutra ovog juna veslali svojim plovilom – kajakom s napravljenim jedrom – iz ruskih u turske vode. “Miriše na slobodu”.

Par Rusa koji su dezertirali iz svojih jedinica usred rata protiv Ukrajine, očajnički je krenuo na osmodnevno putovanje preko Crnog mora, nadajući se da će pobeći od ruske vojne policije i stići do Evrope posle više od 18 meseci bekstva.

Pod stalnom pretnjom da će ih otkriti brodovi i dronovi u prolazu, Sadovnikovi su prešli više od 330 kilometara morem, preživeli četiri oluje na otvorenom moru i izdržali tri puna dana bez hrane, rekli su preko posrednika za North.Realities (Redakciju Ruskog servisa RSE).

“Nismo više imali snage. Vetar je bio protiv nas i talasi su bili brutalni. Trošili smo svu energiju samo pokušavajući da ostanemo na mestu”, rekla je Alisa (30) o poslednjoj noći prelaska preko Crnog mora.

Ona je rekla da su glad i umor izazvali teške halucinacije i paniku, dodajući da je kraj napornog putovanja “bio užasan”.

“Mogli ste videti obalu, ali more vam nije dozvoljavalo da dođete do nje”, dodala je ona.

Konačno, u nadi da će ostaviti za sobom rat kojem su nekad podržavali, “mrtvi umorni” od iznemoglosti, njih dvoje su teturajući izašli na obalu blizu turskog grada Espije i srušili se na zemlju.

Par je planirao da traži azil u Španiji, jednoj od retkih evropskih zemalja gde ruski dezerteri mogu da se prijave za njega. Međutim, skoro dva meseca pošto su stigli u Tursku, sada su u opasnosti da budu deportovani u Rusiju.

RSE je potvrdio identitet Alise i Sergeja Sadovnikova i proverio neke aspekte njihovih biografija, vojne službe i putovanja, ali nije mogao nezavisno da proveri druge detalje njihovih iskaza.

‘Neprijatelj je bio tačno ispred mene’

Mnogo pre nego što su došli na ideju da pobegnu iz Rusije kajakom preko Crnog mora, Alisa i Sergej su se upoznali dok su služili u istoj pozadinskoj vojnoj jedinici. U to vreme, oboje su bili vatrene pristalice ruske invazije na Ukrajinu koju je predsednik Vladimir Putin pokrenuo u februaru 2022.

Alisa je ostavila kafić koji je otvorila s prijateljem u Moskvi i svoj posao nastavnice matematike u Zelenogradu, blizu ruske prestonice, da bi stupila u vojsku u jesen 2023. Do tada je Sergej već dva puta bio u ratu.

On kaže da je prvo bio bolničar u plaćeničkoj grupi Vagner 2022. godine, a zatim se vratio u rat krajem 2023. pošto je potpisao ugovor s ruskim Ministarstvom odbrane nakon što je Vagner raspušten posle neuspele pobune.

Pre rata, rekao je Sergej, bio je više od pet i po godina u zatvoru zbog presude u vezi s drogom, a potom je radio kao nekvalifikovani radnik. Kada je kasnije služio zajedno sa Alisom, naučio ju je taktičkoj medicini, priseća se ona, pa je i ona bila bolničarka.

“Bili smo prave Z-pristalice najgore vrste”, rekla je Alisa, koristeći slovo koje simbolizuje vatrenu podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu. “Verovali smo onome što nam je rečeno na televiziji. Otišli smo (da se borimo) za domovinu… protiv ‘ukrajinskih fašista'”.

Ruski zvaničnici i državni mediji često su lažno prikazivali Ukrajinu i njeno rukovodstvo kao naciste ili fašiste i pozivali se na iskrivljene narative o Drugom svetskom ratu kako bi podstakli regrutovanje za vojsku.

Osvrćući se na to vreme, Alisa je rekla da su njeni razlozi za odlazak u rat bili “iracionalni”. Ono čemu je bila svedočila tokom godine službe postepeno ju je okrenulo protiv sistema koji je ranije podržavala.

“Neprijatelj nije bio tamo gde nam je rečeno da jeste – bio je tačno ispred mene”, dodala je ona.

Pošto su se zaljubili i neko vreme služili zajedno, Alisa i Sergej su razdvojeni kada je Sergej premešten na prvu liniju fronta sa 76. Pskovskom vazdušno-desantnom divizijom. Tada su, rekli su njih dvoje, videli strane ruske invazije koje su ranije prevideli.

Sergej je ranjen drugi put kada je poslat u bitku – i ubrzo je vraćen u borbu uprkos ranama, rekao je on. Potom je usledio, kako je rekao, “mlin za meso”, navodeći da je u borbi izgubio druga.

“Sve mi je postalo jasno”, rekao je tridesetsedmogodišnji Sergej. “Počeli su da uzimaju pomoćnike iz moje grupe i da ih šalju u jurišne misije. Pred mojim očima, oko 100 metara dalje, dve cele čete su zbrisane”.

Prisećajući se vojne službe posle ponovnog regrutovanja 2023. godine, Sergej je rekao da je bio svedok ozbiljnih kršenja ljudskih prava koje je počinila ruska vojska, uključujući i kršenja prava sopstvenih vojnika.

“Tukli su vojnike za najmanji prekršaj, vezivali ih za drveće ili im stavljali lisice… Ili su ih stavljali u jame, gde su mogli biti držani mesecima”, rekao je on.

Odnos prema stanovnicima u delovima Ukrajine pod ruskom okupacijom ponekad je bio još strašniji. Prema Sergeju, ruski vojnici su tukli civile, krali od njih, a ponekad i pucali u njih.

“Tražio sam fašiste o kojima su nam pričali… Ali nisam video ništa slično u Bahmutu, Zaporožju ili Hersonu”, rekao je on. “Nikada nije ni trebalo da započinjemo ovu borbu. Putin je iskrvario ruski narod i uništava Ukrajince. Prosto sam slomljen. Ne znam kako da tražim oproštaj od (ukrajinskog) naroda”.

Alisa je u to vreme pokušala da se ponovo spoji s mužem i pobegne od zlostavljanja koje su, kako je rekla, žene trpele u njenoj jedinici.

“Žene su bile užasno tretirane u našoj jedinici. Preovlađujući stav je bio da je ‘žena najniža vrsta šljama'… Govorili bi: ‘Šta je, hoćeš da ja otkopčam moj šlic umesto tebe?'”, rekla je ona. “Brzo sam shvatila da moram da odem iz vojske”.

Alisa je rekla da ju je “proganjao osećaj beznađa” i da je shvatila da nema ništa protiv Ukrajinaca, ali da se u njoj sakupilo “mnogo besa prema onima na vlasti (u Rusiji) i komandantima”.

“Oni kradu sve i onda šalju dečake u smrt bez ičega, samo sa golim rukama i vilama… Prosto sam počela da ih mrzim”, rekla je ona.

Alisa je rekla da je, uz pomoć advokata, “apelovala na sve moguće vlasti” da se ponovo spoji sa Sergejom i da ga prebace iz njegove nove divizije, koja je u to vreme delovala u Zaporoškoj oblasti na jugu Ukrajine. To se nikada nije dogodilo, ali je na kraju prebačena na Krimsko poluostrvo pod okupacijom Rusije.

Ideja da zajedno dezertiraju iz vojske tada je počela da se uobličuje.

‘Živeli smo kao pacovi’

Posle više neuspešnih pokušaja da izađe iz vojne službe 2024. godine, Alisa je otišla na odsustvo bez namere da se ikada vrati. Ubrzo, kada je Sergej u rotaciji povučen s prve linije fronta u Zaporoškoj oblasti, par je iskoristio priliku i odlučio da rizikuje sve, rekli su oni. Krenuli su ka Rusiji.

“Otišli smo iz Zaporožja u konvoju i ja sam bio određen da vodim. Kada smo prešli granicu, stali smo i supruga mi je donela civilnu odeću i novac”, prisetio se Sergej. “Automobil se zaustavio, ušao sam i odvezli smo se”.

On je rekao da ga je ruska vojska satima tražila u konvoju. Ali je on već otišao i par je brzo stigao do Krasnodarskog kraja na jugu Rusije i počeo da se skriva.

Mesecima su živeli “kao pacovi”, rekla je Alisa.

Ubrzo posle dolaska u regionalnu prestonicu, njih dvoje su bacili svoje SIM kartice, ustanovili gde su nadzorne kamere i četiri puta promenili stan za samo jednu nedelju.

Prema Alisinim rečima, poternice s njenom fotografijom bile su postavljene svuda po njenom rodnom gradu Zelenogradu, a vojna policija je više puta posetila njenu majku.

“Ostajali smo u stanu i svaki put kada bismo čuli lift kako se penje, stomak mi se grčio od straha”, rekla je Alisa. “Živeli smo kao pacovi, izlazeći napolje samo preko dve rute za koje smo pouzdano znali da nema kamera”.

Očajnički želeći da pobegnu iz svoje “zatvorske” egzistencije posle šest meseci skrivanja, par je otišao u šumu. Toplije mesece su provodili u šatorima, ali kako je počelo hladno vreme, vratili su se u grad i pokušali da pronađu izlaz iz Rusije.

Nakon što su isključili rutu kroz severnu Evropu zbog rizika od deportacije i Gruzije zbog mina postavljen tokom rata te zemlje s abhazijskim separatistima koje podržava Moskva, odlučili su se za treću opciju: prelazak Crnog mora do Turske.

Novcem koji su sakupili od raznih poslova kupili su kajak. Plašeći se da ih radar ne otkrije, uklonili su sve njegove metalne komponente, kamuflirali ga u boju mora i napravili jedro.

Nedelju dana su pratili čamce i brodove na moru kako bi pronašli najbolju moguću rutu, rekli su oni, i odlučili su da krenu s tačke između ruskih gradova Sočija i Tuapsea.

Alisa je rekla da izabrana tačka polaska nije bila najkraća opcija, ali je dodala da je njome obezbeđena bezbednija ruta: “To je značilo preći veću distancu, ali smo bar bili bezbedniji”.

Pobegli iz Rusije, pritvoreni u Turskoj

Posle osam dana na moru i nekoliko dana odmora, par je nastavio putovanje i krenuo na zapad preko Turske, s ciljem da dođu do Španije.

Međutim, kada su se vratili u vodu, presrela ih je grčka obalska straža dok su pokušavali da u svom kajaku uđu u Grčku preko Egejskog mora. Alisa je rekla da su im policajci oduzeli telefone, satove, baterije, jedro i vesla i vratili ih u turske vode, gde su ih pokupili turski graničari.

Za nekoliko dana, par se našao u centru za deportaciju u zapadnom turskom gradu Ajdinu, suočen s nalogom za deportaciju.

Alisa je rekla da je čuvar u centru nedavno udario Sergeja u glavu dok je nadzorna kamera u objektu bila isključena.

“Uvek drže vrata zatvorena, iako to nije zatvor”, rekla je ona, dodajući da joj je dozvoljeno da viđa Sergeja samo dva sata nedeljno i da razgovara s njim telefonom 15 minuta dnevno.

Izveštaji grupa za ljudska prava dokumentovali su navode o fizičkom nasilju osoblja u Centru za deportaciju u Ajdinu. Bivši pritvorenici su izvestili da su ih stražari teško tukli pre prisilne deportacije iz zemlje.

Advokat para Koran Ajgun rekao je da su Sadovnikovi nedavno prebačeni iz Ajdina u drugi centar za deportaciju u Kutahji. Osporavanje naloga za deportaciju koje je podneo obustavilo je proces, ali je budućnost neizvesna.

Prema navodima organizacije Tvrdi znak, koja pomaže ruskim dezerterima da bezbedno odu iz vojske i nasele se u inostranstvu, par bi mogao da se suoči s kaznom zatvora do 10 godina ako se vrati u Rusiju.

Tvrdi znak navodi da potvrđuje priče dezertera. Alisa i Sergej su kontaktirali tu organizaciju dok su se spremali da veslaju do Grčke.

Izvor: Radio Slobodna Evropa