Jermenija nastoji da privuče Centralnu Aziju dok intenzivira napore da počne radove na ambicioznom trgovinskom koridoru nazvanom po američkom predsedniku Donaldu Trampu (Trump) – Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP).
Kao deo mirovnog sporazuma između Jerevana i Bakua, planirani koridor bi prolazio preko jermenske teritorije, povezujući Azerbejdžan s njegovom eksklavom Nahčivan, dok bi otvarao novu trgovinsku arteriju istok-zapad, zaobilazeći Rusiju i Iran.
Predloženi plan ima podršku Vašingtona, ali je razgnevio Moskvu i Teheran, dve zemlje pod strogim zapadnim sankcijama.
Jermenski premijer Nikol Pašinijan je poslednjih nedelja insistirao na uključivanju Kazahstana i Kirgistana. Međutim, posmatrači kažu da su obe zemlje obazrive da ne razgneve Rusiju, ključnog političkog i ekonomskog igrača u Centralnoj Aziji.
Pašinijan je razgovarao o TRIPP-u s liderima Azerbejdžana i Indije, kao i sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država tokom samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Biškeku 1. septembra.
Pašinijan je 27. avgusta za Jermenski servis RSE potvrdio da je razgovarao o mogućem učešću Kazahstana u TRIPP-u tokom nedavnog telefonskog razgovora s predsednikom te zemlje Kasimom-Žomartom Tokajevim.
“Razgovarali smo o ovom pitanju u vezi s Kazahstanom i projektom TRIPP. Razne zemlje sada pokazuju interesovanje”, rekao je Pašinijan, ne iznoseći detalje.
Kirgistanski zvaničnik Danijar Amangeldijev rekao je za Kirgistanski servis RSE da Vlada još nije dobila zvaničan predlog.
Javno predstavljanje
Iako je učešće potencijalnih regionalnih partnera i dalje neizvesno, Jermenija i SAD rade na planovima za javno pokretanje projekta.
Prvog septembra pokrenuli su zvaničnu Fejsbuk (Facebook) stranicu TRIPP Jermenija, kojom zajednički upravljaju jermensko Ministarstvo spoljnih poslova i američka ambasada u Jerevanu.
Istog dana, američki i jermenski zvaničnici sastali su se u jermenskoj provinciji Sjunik, gde je planiran koridor dug 43 kilometra, kako bi razgovarali o projektu i njegovim potencijalnim ekonomskim koristima.
SAD poseduju 74 odsto projekta, dok Jermenija zadržava ostatak. Vašington je izdvojio početnih 145 miliona dolara. Pašinijan je rekao da je TRIPP “projekat vredan više milijardi dolara”.
TRIPP je jermenska vlada odobrila u julu. Očekuje se da Ustavni sud donese odluku o njemu 15. septembra pre nego što bude upućen u parlament na konačno glasanje. Vašington se obavezao da će pomoći u obezbeđivanju dodatnog finansiranja preko javnih i privatnih investitora, mada nisu najavljeni novi investitori ili sredstva.
Taj projekat se smatra načinom da Jermenija, koja nema izlaz na more, okonča ekonomsku izolaciju i postane regionalno transportno čvorište.
Predstavljen kao deo mirovnog procesa kojim su posredovale SAD posle rata Jermenije sa Azerbejdžanom oko otcepljenog regiona Nagorno-Karabah, TRIPP predviđa železničku i drumsku infrastrukturu, moguće naftovode i gasovode, kao i projekte u oblasti optičkih kablova i električne energije.
Od kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad Karabahom u munjevitoj ofanzivi u septembru 2023, Jermenija je promenila svoju geopolitičku orijentaciju, distancirajući se od dugogodišnjeg saveznika Moskve i usklađujući se sa Zapadom.
Biškek i Astana ‘neobično tihi’
Kazahstan je javno izrazio interesovanje za učešće u TRIPP-u.
TRIPP bi dopunjavao Srednji koridor, trgovinsku rutu dugu 6.500 kilometara u nastajanju, koja zaobilazi Rusiju i povezuje Kinu s Evropom preko Centralne Azije i Kavkaza. TRIPP bi obezbedio dalju povezanost iz Azerbejdžana preko Jermenije i Nahčivana s Turskom i Evropom.
Kirgistanski zvaničnici su takođe predstavili TRIPP kao potencijalno proširenje transportnih veza te zemlje s Evropom.
“Naša železnica bi stigla do Bakua, što bi nam takođe otvorilo direktan put do Turske… To je nova prilika”, rekao je za Kirgistanski servis RSE ambasador Kirgistana u SAD Edil Baisalov.
Ipak, ni Biškek ni Astana se nisu javno obavezali da će učestvovati u TRIPP-u.
Kirgistanski politički analitičar Emilbek Džurajev rekao je da su obe zemlje “neobično tihe”.
“Iako su obe zemlje imale pozitivne razgovore sa SAD, njihovi partneri iz ŠOS-a – posebno Iran, ali i Rusija – ne gledaju blagonaklono na TRIPP, i zbog toga verovatno oklevaju da prihvate tu priliku”, rekao je Džurajev.
Rusija, dodao je on, može biti najveći faktor koji stoji iza njihovog opreza, s obzirom na sve zategnutije odnose Moskve s Pašinijanovom vladom.
“Rusija u ovome ima još veći ulog – s obzirom na kolaps njenog uticaja na Jermeniju – i stoga Kazahstan i Kirgistan ne bi dobili podršku Rusije da se pridruže TRIPP-u”, rekao je on.
NAPOMENA: Ovaj sadržaj je možda pod autorskim pravima. Sadržaje sa ove web stranice je dozvoljeno kopirati i prenositi, ali sa obavezom postavljanja linka na originalni post koji se preuzima. Nije dozvoljeno mijenjati sadržaj preuzetog teksta, što uključuje kako samu strukturu teksta i podnaslove tako i naslov teksta. Stavovi i izjave autora sadržaja nisu nužno i stajalište Uredništva Tuzla-X.com. Više informacija o navedenom naći ćete u odjeljku Uslovi korištenja. © 2023, Tuzla-X.com. Sva prava pridržana!
