Šefica MMF-a upozorila na rizik od prevelikih ustupaka poljoprivrednicima | Demonstracije Vijesti

Ako vlade budu satjerane u ugao iz kojeg više neće moći da čine ono što je neophodno za jačanje privrede, doći će trenutak kada će zažaliti, rekla je Kristalina Georgieva.

Kristalina Georgieva, direktorica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), upozorila je vlade država Evropske unije da, bez obzira na višesedmične masovne proteste širom Evrope, finansijski ne izlaze previše u susret poljoprivrednicima.

“Sa ljudskog stanovišta razumijem njihove probleme i znam da nije lako obavljati njihov posao”, rekla je Georgieva novinarima u Washingtonu, prenijela je Beta agenciju AFP. “Ali ako taj osjećaj potraje i satjera vlade u ugao iz kojeg više neće moći da čine ono što je neophodno za jačanje privrede, doći će trenutak kada će zažaliti”.

Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen obećala je u četvrtak određene ustupke nezadovoljnim ratarima – prije svega ukidanje birokratskih prepreka i fleksibilniju primjenu pravila EU-a o obaveznom postotku poljoprivrednog zemljišta koje mora ostati neobrađeno.

Također, Von der Leyen je rekla da je Komisija predložila i mjere kojima bi se spriječio nekontrolirani rast uvoza živine, jaja i šećera iz Ukrajine, saopštila je Evropska komisija.

Ona je naglasila da je poljoprivrednici mogu da računaju na podršku EU-a, da imaju vitalnu ulogu u evropskoj privredi i društvu, i da je iz višegodišnjeg evropskog budžeta od 2021. do 2027. godine za agrar izdvojeno 390 milijardi, što je gotovo trećina ukupnog budžeta.

Rekla je i da je Evropska unija prošle godine osigurala dodatnu pomoć od 500 miliona eura za farmere koji su bili najteže pogođeni krizom.

Protesti u Evropi

Georgieva je potvrdila da je razgovarala s predstavnicima mnogih ministarstava finansija i da svi oni uviđaju koliko je važna konsolidacija budžeta, ali i “koliko je teško uskratiti podršku”. “Lako je dati, ali je teško to ponovo oduzeti”, rekla je Georgieva.

Proteklih sedmica na ulice Njemačke, Francuske, Nizozemske, Rumunije, Poljske, Italije, Grčke i drugih članica EU-a izašle hiljade poljoprivrednika koji su traktorima blokirali saobraćajnice i gradove. U Španiji i Portugalu su masovni protesti najavljeni za februar.

Glavni razlog za nezadovoljstvo su ukidanje brojnih državnih subvencija za poljoprivredu, uglavnom za dizel i mehanizaciju, restrikcije zbog politika Unije za suzbijanje promjena klime, uvoz jeftinijih agrarnih proizvoda iz nečlanica Unije.

U Njemačkoj je pod pritiskom protesta vlada odustala od najavljenog uvođenja redovne stope poreza na poljoprivrednu mehanizaciju, a ukidanje subvencija za “plavi dizel” će biti sprovedeno postepeno do 2026. godine.

Francuski predsjednik Emmanuel Macron se, uglavnom pod pritiskom protesta protiv jeftinog uvoza, usprotivio potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa članicama južnoameričke trgovinske alijanse Merkosur.

‘Nelojalna konkurencija’

Punopravne članice te organizacije su Argentina, Bolivija, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Venecuela, a ima i nekoliko pridruženih članica, također iz tog dijela svijeta. Farmeri iz Evrope strahuju od nelojalne konkurencije tih zemlja koje imaju jaku poljoprivredu, a prije svega stočarstvo.

Macron je, poslije vanrednog samita u Briselu, rekao da Francuska zahtijeva da “ekološki i higijenski standardi koje EU zahtjeva od svojih poljoprivrednika, budu isti i za zemlje kojima Unija otvara svoja vrata”, jer bi u suprotnom to bila “nepravda”.

I Von je Leyen je rekla da će u pregovorima sa zemljama Merkosura “uzeti u obzir legitimne interese (evropskih) poljoprivrednika”.

Njemački kancelar Olaf Scholz je, međutim, rekao u vezi s tim da njegova vlada ostaje pri ranijim planovima koji treba da stvore najveću zonu slobodne trgovine u svijetu.

Scholz je rekao da je to važno ako EU želi da se globalno strateški bolje pozicionira, prenio je AFP.

Dok su lideri EU-a zasjedali na vanrednom samitu, poljoprivredni su traktorima blokirali ulice oko evropskih institucija, a policija je saopštila da je bilo 1.300 traktora.