Paket proširenja EU: Crna Gora pred članstvom, Srbija nazadovala, Kosovo i BiH sve dalje od reformi

Prema Paketu proširenja koji je Evropska komisija usvojila 4. novembra, u pristupnom procesu najviše su napredovale Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina.

Komisija je za te zemlje prvi put predložila indikativne mape puta sa konkretnim ciljevima za narednu godinu.

“Značajan napredak koji su neki kandidati postigli tokom protekle godine omogućava nam da obećanje o proširenju pretvorimo u stvarnost. Sada predlažemo indikativne mape puta za zemlje koje su najdalje odmakle u pregovorima, a to su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija. One daju jasan put za narednu godinu i čvrsto uporište za predstojeće pregovore. Korak po korak, gradimo potpuniju i jaču Uniju”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.

Prema Paketu proširenja, Komisija će mape puta ažurirati jednom godišnje, a one ne određuju unapred ishod pregovora.

Slične mape mogle bi da dobiju i druge zemlje kada dostignu sličan nivo napretka.

Komisija proširenje opisuje kao “investiciju u kolektivnu bezbednost, konkurentnost i otpornost Evrope”.

Ocenjuje da su dosledne reforme dovele do konkretnog napretka, pre svega kod četiri predvodnice.

Crna Gora je na pragu članstva. Prema mapi puta, ugovor o pristupanju mogla bi da potpiše u junu 2027.

Bilo bi to prvo proširenje Unije posle Hrvatske 2013. godine, a to je najduži period bez novih članica u istoriji EU.

U Paketu proširenja Komisija poručuje da do članstva nema prečica, ali da dosledne reforme donose konkretne rezultate.

Ciljni datumi za završetak pregovora mogu da pomognu u održavanju političkog zamaha, ali ne mogu da zamene ispunjavanje uslova.

Brzinu pregovora, kaže se u dokumentu, i dalje određuje napredak u vladavini prava, demokratiji i osnovnim pravima.

Usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije, Komisija vidi kao jedan od ključnih uslova i kao pokazatelj strateškog opredeljenja zemalja kandidata.

Komisija najavljuje i da će početkom 2027. sa zemljama kandidatima otvoriti razgovore o postepenoj integraciji.

Pristup delovima jedinstvenog tržišta pre članstva zavisiće od napretka svake zemlje i biće uslovljen, a može biti i povučen.

Među uslovima bi mogli da budu usklađenost sa spoljnom politikom EU i poštovanje vladavine prava.

Komisija smatra i da bilateralni sporovi koji nisu deo kriterijuma za pristupanje ne bi trebalo da budu deo pregovora.

Crna Gora: Na pragu članstva

Crna Gora je najdalje odmakla na putu ka EU. U oblasti vladavine prava usvojeni su ustavni amandmani koji jačaju nezavisnost sudskog i tužilačkog saveta, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.

Popunjena su upražnjena mesta sudija Ustavnog suda. Prema izveštaju, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala daje sve bolje rezultate.

Između vlasti i opozicije bilo je tenzija, ali je konsenzus o evropskim reformama očuvan. Usvojene su izborne reforme i Zakon o slobodnom pristupu informacijama.

Napredak je zabeležen i u oblasti medija, a vlasti sprovode politiku nulte tolerancije prema napadima na novinare.

Crna Gora je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Od 31. oktobra usklađena je i sa viznom politikom Unije, a pristupila je i Jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA).

Komisija procenjuje da bi pristupni pregovori mogli da budu okončani do kraja ove godine. U Savetu EU već se radi na ugovoru o pristupanju, koji će prvi put sadržati nove, pojačane zaštitne klauzule.

Ovo je verovatno poslednji godišnji izveštaj o Crnoj Gori. Od sledeće godine zameniće ga izveštaji o praćenju.

Albanija: 2027. – ambiciozan cilj

Albanija je za nešto više od godinu dana otvorila sve klastere i zatvorila četiri poglavlja. Komisija ocenjuje da je cilj da pregovori budu okončani do kraja 2027. “ambiciozan, ali ostvariv”.

U oblasti vladavine prava okončana je provera (vetting) sudija i tužilaca, a privremena merila u Klasteru 1 su ispunjena.

Specijalno tužilaštvo postiže rezultate u borbi protiv kriminalnih mreža. Komisija posebno ističe ulogu Ustavnog suda.

Kada je reč o demokratiji, izveštaj poziva na međustranačku saradnju i dijalog sa civilnim društvom. To je naročito važno zbog najvećih protesta od početka demokratske tranzicije.

Izveštaj upozorava i da civilno društvo nije dovoljno uključeno u donošenje zakona.

Albanija je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU i dobro sprovodi Reformsku agendu. Pristupila je i SEPA zoni.

Severna Makedonija: Pravosuđe zaostaje

Proces pristupanja i dalje je blokiran jer Severna Makedonija nije izmenila ustav. Komisija u izveštaju konstatuje političko uplitanje i uticaj interesnih grupa na sudove i tužilaštvo.

Od vlasti traži da zaštite nezavisnost pravosuđa i da se odlučnije bore protiv korupcije. Prema oceni Komisije, reforme u oblasti osnovnih prava još nisu dale opipljive rezultate.

Severna Makedonija je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU, a gotovo potpuno sa viznom politikom Unije. Komisija ipak traži da se “bez odlaganja” ukine program sticanja državljanstva kroz investicije.

Zemlja je među najuspešnijima u sprovođenju Plana rasta i jedina je u regionu u kojoj se privredni rast ubrzao.

Srbija: Nazadovanje

Izbori održani 25. oktobra dali su novoj vladi “snažan mandat za reforme”, navodi se u Paketu proširenja. Ta ocena je naknadno dodata, jer se izveštajni period završio pre izbora.

Istovremeno, konstatuje se da u pristupnim pregovorima nije bilo nikakvog napretka. Komisija ukazuje na sve dublju polarizaciju društva i opadanje poverenja između vlasti i civilnog društva.

Antievropska retorika i glorifikacija Ratka Mladića, kako se navodi, potkopavaju proklamovani cilj članstva u EU.

U oblasti vladavine prava pritisak na pravosuđe znatno je porastao, a rizik od zarobljavanja države i dalje postoji.

Organizacije civilnog društva izložene su pritiscima, napadima i zastrašivanju. Akademske slobode slabe, a studenti su pod pritiskom. Bezbednost novinara dodatno se pogoršala.

Usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU je niska. Komisija traži i usklađivanje vizne politike i prestanak ubrzanog davanja državljanstva.

Klaster 3 je tehnički spreman za otvaranje. Dalji napredak, međutim, zavisi od toga da li će se nova vlada vratiti vladavini prava, demokratskim standardima i normalizaciji odnosa sa Kosovom.

BiH: Sve dalje od evropskog puta

Komisija ocenjuje da se Bosna i Hercegovina sve više udaljava od evropskog puta. Bez funkcionalne koalicije vlast je blokirana, a reforme stoje.

Uoči izbora održanih 4. oktobra pojačali su se retorika podela i antievropski narativi. U oblasti vladavine prava izveštaj traži jačanje nezavisnosti pravosuđa i uvođenje provera integriteta. Komisija ocenjuje i da je rizik od zarobljavanja države izražen.

BiH je potpuno usklađena sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali zaostaje u usklađivanju vizne politike i ispunjavanju uslova za SEPA.

Komisija navodi četiri uslova za napredak: formiranje vlasti, usvajanje zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu, izmene Zakona o Sudu BiH i imenovanje glavnog pregovarača.

Kosovo: Kriza koči reforme

Politička fragmentacija i institucionalna kriza zaustavile su reforme na Kosovu, ocenjuje se u izveštaju.

U borbi protiv organizovanog kriminala postignut je izvestan napredak. U pravosuđu napretka nema, a izveštaj beleži “zabrinjavajuće događaje” i političko uplitanje.

Komisija traži nezavisno pravosuđe, očuvanje multietničkog karaktera i poštovanje obaveza prema Specijalizovanim većima.

Kosovo je potpuno usklađeno sa spoljnom politikom EU, što je prvi put prikazano u posebnom poglavlju 31. Ipak, zaostaje u usklađivanju vizne politike i ispunjavanju uslova za SEPA.

Dijalog sa Srbijom je zastao, a postignuti dogovori se sprovode u ograničenoj meri. Normalizacija odnosa ostaje uslov za napredak obe strane.

Izvor: Radio Slobodna Evropa