Usred pravne neizvesnosti, kongresmeni upozoravaju banke i luke u vezi s uvozom ruskog dizela

Dvostranačka grupa članova Kongresa SAD upozorila je američke banke, lučke uprave i grupe iz sektora goriva da ne omogućavaju uvoz ruskog dizela, najavljujući mogućnost kongresnih istraga i pravnih postupaka zbog odluke predsednika Donalda Trampa (Trump) da ublaži ograničenja na rusko gorivo.

U pismima upućenim direktorima velikih američkih banaka i rukovodiocima nekoliko lučkih uprava, članovi Kongresa su upozorili da bi uvoz ruskog dizela mogao predstavljati kršenje federalnog zakona i izložiti kompanije građanskoj i krivičnoj odgovornosti.

Oni su naveli i da bi uvoz izazvao bezbednosne zabrinutosti za SAD, pošto bi Moskvi donosio prihod za finansiranje rata protiv Ukrajine.

Ova intervencija usledila je pošto je Tramp nedavno objavio dogovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prema kojem bi Moskva isporučivala stotine hiljada tona dizela u SAD, uz dodatne isporuke planirane u narednim mesecima. Američko ministarstvo finansija je potom izdalo Generalnu licencu 135, kojom se odobrava šestomesečno izuzeće od određenih sankcijskih ograničenja.

Pisma ukazuju na potencijalni novi front u političkoj i pravnoj borbi oko politike administracije prema Rusiji. Demokrate bi mogle dobiti značajna istražna ovlašćenja ako povrate kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa na novembarskim izborima.

“Svaki uvoz ruskog dizela u SAD otvara značajna pravna pitanja i mogao bi biti predmet pravnih postupaka, kao i kongresnih istraga”, napisali su članovi Kongresa.

U grupi su demokratski senatori Džin Šahin (Jeanne Shaheen), Ron Vajden (Wyden), Šeldon Vajthaus (Sheldon Whitehouse), Kris Kuns (Chris Coons) i Elizabet Voren (Elizabeth Warren), kao i republikanski senator Tom Tilis (Thom Tillis), koji uskoro odlazi s funkcije, te kongresmen Gregori Miks (Gregory Meeks), najviši demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Oni su pozvali kompanije da ne omogućavaju kupovinu, transport, uvoz, istovar, skladištenje, finansiranje ili distribuciju dizela ruskog porekla dok se ne ispune relevantni zakonski uslovi.

Takođe su tražili da kompanije sačuvaju evidenciju o predloženim ili obavljenim transakcijama, uključujući ugovore, špediterska dokumenta, evidenciju o plaćanjima, rezervacije u lukama i komunikaciju s dobavljačima i vladinim zvaničnicima, počev od 1. septembra.

Primaoci su zamoljeni da do 28. oktobra potvrde da su sproveli tražene mere čuvanja dokumentacije i da navedu da li imaju saznanja o predloženom ili stvarnom uvozu ruskog dizela.

Pisma su poslata direktorima velikih američkih banaka, uključujući Goldman Sachs, kao i lučkim upravama Hjustona, Korpus Kristija i Bomonta u Teksasu, ako i Njujork/Nju Džersija.

Javni izveštaji i podaci o praćenju brodova koje su članovi Kongresa naveli ukazuju na to da bi brodovi s ruskim dizelom mogli stići u Bomont i Njujork/Nju Džersi već krajem oktobra.

U središtu spora je pitanje da li je licenca koju je izdala administracija u skladu s ograničenjima koja je uspostavio Kongres.

Članovi Kongresa su se pozvali na Zakon o prekidu uvoza ruske nafte iz 2022, kojim se uvoz ruskih energenata uglavnom zabranjuje, osim ako predsednik, posle perioda konsultacija, ne potvrdi Kongresu da je Rusija prekinula vojna dejstva u Ukrajini, da ne predstavlja neposrednu vojnu pretnju članicama NATO-a i da priznaje pravo Ukrajinaca da biraju svoju vladu.

Oni tvrde i da član 216 Zakona o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija (CAATSA) zahteva kongresnu reviziju pre određenih licenciranja koja značajno menjaju spoljnu politiku SAD prema Rusiji. Članovi Kongresa kažu da administracija taj uslov nije ispunila.

Administracija tvrdi da je njen potez zakonit i u skladu s ranijim odlukama Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija, koja sprovodi američke sankcije.

Bela kuća je odbacila inicijativu kao politički motivisanu.

“Demokrate već šalju poruku da, još jednom, nemaju agendu za poboljšanje života Amerikanaca i da će umesto toga nastaviti svoju decenijsku opsesiju istragama protiv predsednika Trampa”, rekao je portparol Tejlor Rodžers (Taylor Rogers).

Pisma ne utvrđuju da je neka kompanija počinila krivično delo. Njima se samo upozorava da bi učešće u tim transakcijama moglo izložiti kompanije pravnim osporavanjima i istragama, uprkos uveravanjima administracije da je izuzeće valjano.

Najviše rangirani demokrata u Pravosudnom odboru Predstavničkog doma Džejmi Raskin (James) odvojeno je upozorio velika udruženja iz sektora goriva da kompanije koje uvoze ruski dizel mogu biti izložene građanskim i krivičnim kaznama, uključujući zatvor do 20 godina.

Raskin tvrdi da Trampov potez ne može poništiti zakonske zabrane i upozorio je da kompanije mogu biti pozvane na odgovornost “bilo u ovoj administraciji – ili u sledećoj”.

Stručnjaci kažu da bi upozorenja mogla zakomplikovati planove administracije, čak i ako izuzeće smanjuje rizik od kršenja sankcija prema pravilima izvršne vlasti SAD.

Majkl Vejn (Michael Wain), viši savetnik za međunarodnu trgovinsku politiku u advokatskoj kancelariji Akin, rekao je za Radio Slobodna Evropa da je kongresni pritisak značajan, ali da američki uvoz predstavlja samo deo slike.

“Generalna licenca 135 obuhvata širok spektar transakcija s ruskim dizelom i znatno smanjuje rizik od američkih sankcija za strane kompanije koje se drže njenih uslova”, rekao je Vejn. Ipak, dodao je on, kompanije moraju uzeti u obzir i sankcijska pravila Velike Britanije, Evropske unije i drugih jurisdikcija.

Ključno pitanje, rekao je, jeste da li će se strani kupci koji su ranije oklevali da trguju ruskim gorivom sada osećati prijatnije da to čine, što bi mogao biti deo cilja administracije.

Glen Hauard (Howard), predsednik Fondacije Saratoga i dugogodišnji strateg za Rusiju, rekao je da bi pisma mogla odvratiti velike američke banke od finansiranja transakcija.

“Ovo je veoma značajno jer je poslato svakoj velikoj američkoj banci i verovatno će dovesti do toga da zamrznu sve napore Trampove administracije da nastavi s prodajom”, rekao je Hauard za RSE.

Prema njegovim rečima, potez ukazuje na to da administracija nije adekvatno razmotrila pravne prepreke i strateške posledice sporazuma. Hauard je izneo spekulaciju da je odluku donela uska grupa savetnika bez šire konsultacije unutar administracije.

Moguće posledice nadilaze skorašnje isporuke. Banke i drugi posrednici mogli bi biti na oprezu zbog poziva Kongresa, zahteva za svedočenje ili budućih pravnih osporavanja, čak i ako smatraju da je transakcija dozvoljena prema licenci ministarstva finansija.

Rejčel Zimba (Rachel Ziemba), viša saradnica Centra za novu američku bezbednost (CNAS), rekla je da upozorenja potvrđuju njeno mišljenje da će većina isporuka ruskog dizela završiti u zemljama izvan SAD”

“Ta upozorenja pojačavaju moj stav da će većina isporuka ruskog dizela otići u zemlje izvan SAD i da je to uglavnom diplomatsko pozorište”, rekla je Zimba za RSE.

Ona je rekla da bi značajnije povećanje ponude dizela verovatno zahtevalo energetsko primirje, na koje je Rusija, kako je rekla, nerado pristaje. Zimba je dodala i da administracija veruje da su njena izuzeća dovoljna za prevazilaženje pravnih prepreka koje su naveli članovi Kongresa, ali da neizvesnost i dalje može odvratiti američke kupce i finansijske institucije.

“Zabrinutost senatora mogla bi navesti neke američke banke i kupce da zastanu pred kupovinom dizela koji je upravo na putu ka SAD”, rekla je Zimba.

Neke isporuke bi stoga mogle biti preprodate drugim zemljama Amerike, gde je potražnja za gorivom visoka.

Rusija je potvrdila dogovor nakon što ga je Tramp objavio 9. oktobra. Tramp je rekao da bi Moskva u početku isporučila više od 300.000 tona dizela, potom još 500.000 tona u novembru i dodatnih milion tona nakon toga. Dodao je da bi Rusija mogla isporučiti još tri miliona tona, u zavisnosti od stanja njenih rafinerija.

Trgovci kažu da je ruska vlada 1. oktobra počela da odobrava izuzeća od zabrane izvoza dizela kako bi se omogućile isporuke u okviru dogovora. Izvori iz tog sektora navode da je ruska proizvodnja dizela pala s oko 175.000 tona dnevno u septembru na 160.000 tona dnevno u prvoj polovini oktobra, pre nego što se oporavila na oko 180.000 tona dnevno posle uvođenja novih izvoznih kvota.

Isporuke bi Rusiji mogle doneti dodatni prihod, ali bi pravna neizvesnost mogla odvratiti neke američke kupce i preusmeriti pošiljke na druga tržišta.

Izvor: Radio Slobodna Evropa