Tadžikistanski opozicioni aktivista, koji je u junu deportovan iz Nemačke, osuđen je na 17 godina zatvora pod optužbama koje, između ostalog, uključuju pozivanje na ekstremizam putem interneta, navode dva izvora iz Dušanbea koji su za RSE govorili pod uslovom anonimnosti.
Asadulo Bobojev, 54-godišnji član opozicionog pokreta Reforme i razvoj Tadžikistana koji živi u Evropi, poslednji je tadžikistanski opozicionar koji je deportovan iz inostranstva i u Dušanbeu osuđena na dugogodišnju zatvorsku kaznu.
Drugi aktivisti, deportovani iz Nemačke, Austrije i Poljske, takođe su završili u zatvoru po povratku u Tadžikistan poslednjih godina, što je kod drugih disidenata u egzilu izazvalo strah za njihovu bezbednost, kao i sve veću sumnju u to da li zapadne vlade i dalje podržavaju njihovu borbu za demokratske promene.
Dvoje tadžikistanskih opozicionara koji žive u Evropi rekla su za RSE da je slučaj Bobojeva pojačao njihovu zabrinutost zbog mogućnosti prisilnog povratka u Tadžikistan. Takođe su ukazali na dublji osećaj razočaranja, navodeći da je deportacija političkih protivnika iz evropskih zemalja uzdrmala njihovo poverenje u zaštitu koju su nekada očekivali od Zapada.
“Opoziciju obeshrabruje kada neko bude deportovan iz neke demokratske evropske zemlje, a zatim surovo osuđen”, rekao je Farhod Odinajev, član pokreta Islamski preporod Tadžikistana, nekadašnje Partije islamskog preporoda Tadžikistana (IRPT).
“To pokazuje da nijedna zemlja ne pruža zaštitu pripadnicima tadžikistanske opozicije, što će ih obeshrabriti u njihovoj borbi”, rekao je on.
Vlada Tadžikistana već dugo sprovodi brutalne mere protiv političkih protivnika. IRPT i još jedan vodeći opozicioni pokret Grupa 24, zabranjeni su i označeni kao terorističke organizacije.
Nekoliko zvaničnika, članova i pristalica oba pokreta nalazi se u tadžikistanskim zatvorima pod optužbama za ekstremizam, dok su desetine ljudi otišle iz zemlje strahujući od progona.
Opozicionari i borci za ljudska prava više puta su osporavali vladine optužbe protiv političkih aktivista, navodeći da one služe za ućutkivanje neistomišljenika.
Stejt department SAD je u svom poslednjem izveštaju o stanju ljudskih prava u Tadžikistanu, objavljenom u avgustu 2025, naveo je da se protivi prisilnom vraćanju ili izručenju tadžikistanskih političkih disidenata, smatrajući to delom kampanje “transnacionalne represije” koju sprovodi vlada te centralnoazijske države.
Prepušteni sami sebi
Bivši univerzitetski profesor iz Tadžikistana, koji je za RSE govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da slučajevi deportacije odražavaju, prema njegovom mišljenju, šire povlačenje zapadnih vlada od pružanja podrške demokratskim promenama u zemljama kao što je Tadžikistan.
“U bliskoj prošlosti, zapadne vlade i organizacije pružale su političku podršku opoziciji”, rekao je on.
Vlade u Centralnoj Aziji bile su svesne da bi represija nad političkim protivnicima, nezavisnim medijima i učesnicima protesta mogla da naruši njihove odnose sa zapadnim zemljama, dodao je on.
“To više nije slučaj”, rekao je bivši profesor, koji trenutno živi u Rusiji. “Opozicioni aktivisti bi mogli steći utisak da su prepušteni sami sebi”.
Deportovan uprkos upozorenjima
Bobojev je deportovan iz Nemačke, zajedno sa svojim devetnaestogodišnjim sinom, zbog isteklih dozvola boravka – i to uprkos upozorenjima da bi, u slučaju povratka, mogao biti izložen progonu.
Organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) kritikovala je tu deportaciju, upozoravajući da se Bobojev u Tadžikistanu suočava s opasnošću da bude pritvoren i zlostavljan.
“Zbog kritika upućenih tadžikistanskoj vladi, Bobojev je postao jasna meta”, izjavio je Hju Vilijamson (Hugh Williamson), direktor te organizacije za Evropu i Centralnu Aziju. On je pozvao Berlin da sprovede istragu o deportaciji i izvrši pritisak na vlasti u Tadžikistanu povodom pritvaranja Bobojeva.
Nemačka opoziciona partija Levica (Die Linke) takođe je tražila odgovore, podnevši u septembru parlamentarni upit kojim je od vlade zatražila objašnjenje o deportaciji Bobojeva.
Nemačke vlasti nisu odgovorile na upit RSE za komentar u vreme deportacije u junu.
Supruzi i ćerki Bobojeva bilo je dozvoljeno da ostanu u Nemačkoj.
Njegovi rođaci su kasnije, u avgustu, saznali da se on nalazi u pritvorskom objektu kojim upravlja Državni komitet za nacionalnu bezbednost Tadžikistana u Dušanbeu.
Izvori upoznati sa slučajem rekli su 19. oktobra za Tadžikistanski servis RSE da ga je sud u glavnom gradu Tadžikistana 21. septembra osudio na 17 godina zatvora.
Tadžikistanske vlasti nisu iznele detalje o ovom slučaju, a pokušaji RSE da stupi u kontakt sa sudskim zvaničnicima nisu bili uspešni.
Bobojev je poslednji u nizu tadžikistanskih opozicionih aktivista koji su deportovani iz Evrope, a zatim osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne.
Tokom 2024. godine, tadžikistanski aktivista Faruh Ikromov osuđen je na 23 godine zatvora posle deportacije iz Poljske, dok je Bilol Kurbonalijev, član zabranjenog pokreta Grupa 24, dobio kaznu od 10 godina zatvora posle deportacije iz Nemačke 2023.
Hizbulo Šovalizoda, član zabranjenog IRPT-a, osuđen je na 20 godina zatvora pošto je 2020. deportovan iz Austrije.
Dilmurod Ergašev, koji je 2024. godine prognan iz Nemačke, osuđen je na osam godina zatvora.
“Strahujemo da bi se isto moglo dogoditi bilo kome od nas”, rekao je Hisomidin Rozik, tadžikistanski opozicioni aktivista koji živi u Varšavi. On je dodao da tadžikistanske vlasti vrše pritisak na njegovu porodicu kako bi je navele da ga ubedi da se vrati u domovinu.
NAPOMENA: Ovaj sadržaj je možda pod autorskim pravima. Sadržaje sa ove web stranice je dozvoljeno kopirati i prenositi, ali sa obavezom postavljanja linka na originalni post koji se preuzima. Nije dozvoljeno mijenjati sadržaj preuzetog teksta, što uključuje kako samu strukturu teksta i podnaslove tako i naslov teksta. Stavovi i izjave autora sadržaja nisu nužno i stajalište Uredništva Tuzla-X.com. Više informacija o navedenom naći ćete u odjeljku Uslovi korištenja. © 2023, Tuzla-X.com. Sva prava pridržana!
