Srbija i diplomatija: Kako javlja DB iz Bariča… | Aleksandar Vučić

Kampanja u Srbiji ne može da prođe bez pominjanja Hrvatske. Verovatno je slično kada je reč i o izborima u Hrvatskoj, ali do sada se nije desilo da, u okviru te kampanje, “nastrada” neko od diplomata. Zvanični Beograd je proterao prvog sekretara ambasade Republike Hrvatske Hrvoja Šnajdera zbog špijunaže. Ministarstvo inostranih poslova je ovako odlučilo u skladu sa Članom 9. Bečke konvencije i Šnjadera proglasilo personom non grata. Navedeno je da je ovaj diplomata “grubo izašao iz okvira diplomatskih normi i prekršio Konvenciju”.

Ovakvu informaciju su, naravno, “na volej” dočekali svi oni kojima su Hrvatska, večiti ratovi i teorije zavere u opisu sopstvenog postojanja. Odmah je krenula lavina priča o tome da je Šnjader imao čitav niz susreta sa političarima, privrednicima, novinarima, aktivistima iz nevladinog sektora i da je Srbija morala da reaguje. To je toliko otišla daleko da je jedan od stalnih učesnika tih “panel rasprava” na jednoj od Vučićevih televizija optužio nekog od srpskih vojnih pilota da je na nekoj slavi u Bariču, na kojoj su prisustvovali i hrvatski vojni piloti, iznosio vojno-obaveštajne podatke, i to mnoge koji su nepoznanica za obaveštajce iz Hrvatske.

Kako smo upali u mrežu ‘perfidnog Hrvata’

Poznato je da se na slavama uz, dobru hranu, popije koja čašica pića više i onda krene priča. Zato je veoma važno na slavama povesti računa ko su sve gosti. Ako među njima ima i Hrvata, valja obratiti pažnju o čemu se priča. Upravo ta služba je pratila Šnajdera, snimala ga i sve to zabeležila u video i audioformatu. Proteranog diplomatu su, prema tim navodima, zanimale predizborne aktivnosti, domaća partijske politika, pitanje Kosova, odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom, ekonomska i vojna.

Sagovornici iz sveta politike, biznisa, novinarstva, nevladinih organizacija… vremenom su postali svesni da su upali u mrežu “perfidnog Hrvata”, ali su nastavili da mu dostavljaju tražene informacije, najčešće dokumenta ili podatke pohranjene na fleš memorijama – objavile su provladine Večernje novosti, koje su saznale da je Šnjader raspolagao i sa budžetom za svoje aktivnosti.

Sa stanovišta bezbednosti zemlje, jednako važno pitanje je i šta se desilo sa “vrbovanim” Šnjaderovim sagovornicima. O njima, sem da postoje, nema ni reči. Zar niko od njih nije uhapšen, ili barem saslušan? Utisak je kao da je srpska služba bezbednosti morala nešto da učini tokom ove kampanje kako bi priče o pritiscima na Srbiju dobile potvrdu. Teško da bilo koji drugi diplomata sa službom u Beogradu ne radi isto ono, što je, ako je verovati službi i medijima u Srbiji, radio i Šnjader. Teško da strane diplomate razgovaraju sa prodavačicama cveća i nakupcima na pijaci, zar ne?

‘Ljudska sramota’ i nepoznati telefonski broj

Za sve to vreme, Bezbednosno-informativna agencija u Srbiji se bavi političkim protivnicima, i to samo na osnovu miga predsednika Srbije iskazanim u nekim od njegovih televizijskih nastupa. Građani Srbije ne znaju koga je sve to Šnjader vrbovao, ali zato svi dobro znaju da jedan od srpskih opozicionih političara ima videosnimak intimnog odnosa sa nepoznatom ženom.

Nekoliko sati posle Vučićeve izjave da je dotični političar “ljudska sramota”, sa nepoznatog telefonskog broja, taj političar je dobio sliku na kojoj se vidi sa nepoznatom ženom u ljubavnom zanosu. Zanimljivo je da iz kuće tog političara pre godinu ukraden lični računar. I BIA i Vučić su ga sinhronizovano napali da je sam sebi poslao tu fotografiju i pozvali ga da objavi ceo snimak. Ubrzo posle ovog poziva, taj snimak je ugledao svetlost dana, takođe sa nepoznatog broja.

Dan-dva posle proterivanje Šnajdera, desio se još jedan diplomatski skandal, koji je takođe regionalnog karaktera. Nekadašnji šofer radikalskih funkcionera, a onda i ministar u vladi, pa na kraju i direktor Pošte Srbije Zoran Đorđević nije dobio saglasnost zvanične Ljubljane da bude ambasador Srbije u Sloveniji. Kratko je saopšteno da se radi o “formalnim preprekama bezbednosne prirode”. Šta god da je u pitanju, čini se da, kada već Srbija ne vodi računa o kadrovima koje šalje u inostranstvo, red je da to urade zemlje domaćini. Đorđević će ostati upamćen u srpskoj javnosti pre svega kao šofer nekadašnje radikalske vedete Jorgovanke Tabaković, aktuelne direktorke Narodne banke Srbije, i kao direktor Pošte Srbije, preduzeća koje je platilo 1,5 miliona evra da se promeni logo tako što su samo zamenjene boje na postojećem znaku.

Skandali koji nanose nemjerljivu štetu Srbiji

Vučić je i od ovoga pokušao da napravi predizborni marketing, pa je pomenuo da ime svog, po svoj prilici, glavnog protivnika i dežurnog krivca – Dragana Šolaka, osnivača United grupe. On je, doduše, rekao da ne veruje svojoj obaveštajnoj grupi koja mu je predočila da je odbijanje Slovenije da izda agreman Đorđeviću urađeno po nalogu Šolaka. Sve ovo zajedno govori o tome koliko je Srbija razvaljena kao država i sa institucijama koje su potpuno razorene i u službi jednog čoveka. Srpska služba možda ne zna ko je odgovoran za oružani sukob u Banjskoj, ali zato zna ko je i sa kime spavao.

Ovakve stvari nanose nemerljivu štetu Srbiji, ali to bi neko trebalo da shvati. Onaj ko bi to morao nikako da promeni ploču i da barem pokuša da sačuva ono malo ugleda i poštovanja koje bi svaka bezbednosna služba morala da ima.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.