U Rusiji prvi parlamentarni izbori od početka invazije na Ukrajinu. Ne očekujte iznenađenja

Prošlog meseca, u Rjazanju, malom gradu jugoistočno od Moskve, lokalna stanica državne televizije Rosija organizovala je televizijsku debatu za šest lokalnih političkih kandidata. Svi su se kandidovali za mesta u donjem domu ruskog parlamenta, Državnoj dumi, na predstojećim izborima koji počinju kasnije ove nedelje.

Niko se nije pojavio.

Kanal je pokušao ponovo sledećeg dana.

Ni tada se niko nije pojavio.

Događaj u Rjazanju daje mali uvid u raspoloženje u Rusiji, u kojoj se održavaju prvi parlamentarni izbore od početka napada na Ukrajinu 2022. godine – rata u kojem je ubijeno ili ranjeno više od 1,5 miliona ruskih vojnika i koji je zemlju stavio na put ka otvorenom autoritarizmu policijske države.

Nema puno iluzija o Državnoj dumi s 450 mesta, koja je prestala da bude mesto istinskog demokratskog donošenja zakona pre mnogo godina, pošto su je predsednik Vladimir Putin i njegova administracija preoblikovali u zakonodavno telo koje samo potpisuje odluke.

Pa zašto se uopšte truditi da se održavaju izbori? I šta će nam taj proces reći o Rusiji i ratu protiv Ukrajine?

Evo pet stvari koje treba znati pre trodnevnog glasanja, koje počinje 18. septembra.

(Suverena) demokratija u vreme rata

Ovo nije prvo glasanje na nacionalnom nivou koje je Rusija organizovala od invazije u februaru 2022.

Putin, koji je vodeća politička ličnost zemlje od 1999. godine, pobedio je na predsedničkim izborima 2024. s velikom razlikom u odnosu na tri kandidata iz partije koje su nominalno u opoziciji, ali uglavnom rade po nalogu Kremlja.

Uoči glasanja, niko nije sumnjao u ishod.

Međutim, u senci brojeva s glasanja, bili su i drugi pokazatelji koji su pažljivo praćeni, naročito u Predsedničkoj administraciji, moćnoj grupi unutar Kremlja koja je zadužena da osigura da domaći politički sistem zadrži privid legitimiteta.

Kao što je izlaznost, na primer. Niska izlaznost znači apatično biračko telo, a apatija je opasna za legitimitet Kremlja i političkog sistema.

“Ovi izbori su važni za Kremlj jer pružaju način da se nominalno legitimizuje režim i rat koji vodi protiv Ukrajine, pokazujući da javnost i dalje podržava militarizovani politički kurs Kremlja”, rekla je Natalja Kovaljova, istraživačica u Programu za Rusiju i Evroaziju pri Čatam hausu, londonskom think-tanku.

“Kremlj pokušava da uspostavi tešku ravnotežu između skupljanja javne podrške ratnim naporima i izbegavanja izbora koji bi mogli da otkriju porast nezadovoljstva ili umor od rata”, rekla je ona za RSE.

Mobilizacija?

Neizrečeno pitanje koje se nadvija nad glasanjem: Da li će posle njega uslediti još jedna mobilizacija na nacionalnom nivou za borbe u Ukrajini?

Kada je Putin poslednji put naredio mobilizaciju u septembru 2022. – oko 300.000 ljudi, uglavnom rezervista – taj potez je zaprepastio zemlju. Stotine hiljada ljudi su pobegle iz zemlje.

Četiri godine kasnije, ruske snage i dalje trpe zapanjujuće žrtve: visoki britanski vojni zvaničnik prošle nedelje je rekao da je najmanje 500.000 vojnika poginulo. Druge procene kažu da je najmanje još milion ranjeno, mnogi bez šanse da se vrate na bojno polje.

Vojni regruteri su uspeli da održe priliv dobrovoljaca za front uglavnom kroz preterano velike plate i beneficije; u nekim slučajevima, iznos prelazi celu godišnju platu. Beneficije isplaćene udovicama i preživelima vojnika poginulih u borbi su takođe značajne.

Međutim, blagajne su presušile u mnogim regionima, izazivajući finansijske probleme lokalnih vlasti. To je dovelo do smanjenja broja regruta na mesečnom nivou – dok ukrajinski napadi nastavljaju da desetkuju ruske snage.

Poslednjih meseci, spekulisalo se da bi Putin mogao da pokuša da eskalira rat i naredi novu mobilizaciju negde posle glasanja za Dumu.

“Za sada, ne postoji scenario koji bi zahtevao mobilizaciju”, rekao je Putin ranije ovog meseca tokom investicionog foruma u Vladivostoku.

“Za sada” je ključna fraza.

“Ti izbori, koliko ja vidim, kombinacija su nacionalnog plebiscita o ratu i politike Kremlja”, rekao je Aleksandar Koljandr, direktor u Evroazijskoj grupi i saradnik Centra za analizu evropske politike, vašingtonskog tink-tenka.

“S druge strane, to je nacionalni smotra birokratije: u kojoj meri birokratija može da očuva ovo malo normalnosti, u kojoj meri birokratija – i mislim na širu birokratiju, od lokalnih guvernera do školskih nastavnika – može da osigura da sve ide lepo”, rekao je tokom okruglog stola prošle nedelje.

Veterani na izborima

Ovo su prvi izbori na nacionalnom nivou na kojima se kandidovao značajan broj ratnih veterana.

Kremlj je izgradio bazu podrške delimično zahvaljujući ogromnim ekonomskim beneficijama koje se daju muškarcima koji su se dobrovoljno prijavili za borbe.

Stotine hiljada ljudi su, u međuvremenu, služile i preživele u Ukrajini – i vratile se kući, očvrsli u bitkama i navikli na pohvale, kao i na velikodušne nadoknade. Neki od njih bili su nasilni kriminalci pušteni iz zatvora kako bi se borili.

Pre dve godine, pod prvim zamenikom premijera Sergejem Kirijenkom, Predsednička administracija je pokrenula program pod nazivom “Vreme heroja”, koji je imao za cilj da identifikuje veterane i obuči ih za javnu službu – bilo kao birokrate ili administratore – ili kao političke kandidate.

Putin je veterane nazvao ruskom “novom elitom”.

Rezultati programa “Vreme heroja” su mešoviti.

Ipak, najmanje 200 veterana se kvalifikovalo da se pojavi na glasačkom listiću za izbore za Dumu; oko 1.400 drugih je dobilo dozvolu da se kandiduje za političke funkcije na regionalnim i lokalnim izborima.

Još jedna stvar koja opterećuje Kremlj kada su u pitanju veterani je ono što se dogodilo posle sovjetske invazije na Avganistan – kada su se hiljade otpuštenih vojnika vratile kući i predstavljale velike društvene probleme dok se Sovjetski Savez raspadao.

‘Imaju sve mogućnosti da nameštaju izbore’

Ruski izbori su godinama bili pod lupom.

U prošlosti su nezavisni posmatrači glasanja, kao i statističari, dokumentovali mnoštvo slučajeva u kojima se čini da je broj glasova manipulisan u korist određenog rezultata.

Postoje i druge izborne prevare: na primer, kružno glasanje – kada se birači prevoze autobusom od jednog do drugog izbornog mesta da bi glasali više puta – ili, recimo, podmićivanje ili pritisak na radnike javnog sektora da glasaju za određenog kandidata.

Ovih dana, međutim, nema nezavisnih posmatrača. Vlasti su zabranile jednu od najpoznatijih ruskih organizacija, Golos. Strani subjekti poput Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), ili grupe povezane s evropskim ili američkim političkim partijama, godinama su zabranjeni.

Druge grupe – poput političke organizacije koju je osnovao pokojni borac protiv korupcije Aleksej Navaljni – takođe su zabranjene ili proterane iz zemlje.

“Naravno, postoje regioni gde će dobiti šta god žele, bez ikakvog posebnog otpora”, rekao je za Karent tajm (Current Time – televizijska i digitalna mreža na ruskom jeziku kojom upravlja RSE) Stanislav Andrejčuk, bivši kopredsednik Golosa. “A onda postoje regioni gde neće moći da dobiju ono što žele; neće čak ni biti tima (kandidata) da to urade”.

“Jasno je da vlasti, naravno, imaju sve mogućnosti da nameštaju izbore kako bi postigle željeni rezultat”, rekao je politički analitičar Ruslan Ajsin.

Iako je istraživanje javnog mnjenja teško, neka istraživanja su pokazala vidljiv pad podrške ratu – kao i vidljiv pad podrške samom Putinu.

Iako Putin nije direktno na glasačkom listiću u Dumi, on je vodio kampanju za vladajuću partiju Jedinstvenu Rusiju, koja će, uprkos velikoj nepopularnosti, nastaviti da dominira Dumom.

Šta je s opozicijom?

U ruskoj “suverenoj demokratiji” – varijaciji koncepta “kontrolisane demokratije” – opozicionim strankama je dozvoljeno da učestvuju u izbornoj politici – ali samo uz odobrenje vlasti.

Rezultat je smicalica u kojoj su “sistemske” opozicione stranke, poput Komunističke partije, samo na rečima protiv vlade, ali u stvarnosti na kraju glasaju za vladine zakone.

Onda je tu i Jabloko, dugogodišnji liberalni stožer. Iako ta partija nije imala predstavnika u Dumi od sredine 2000-ih, ona je i dalje služila kao ventil za ispuštanje pritiska za rusko društvo. Rusi koji su se protivili ratu, na primer, mogli su da izraze svoje neslaganje glasanjem za Jabloko.

Međutim, ovog puta vlasti nisu rizikovale. Prošlog meseca, sud u Moskvi je zabranio toj partije učešće u Dumi, navodeći niz zbunjujućih pravnih žalbi.

“Razumemo da sam Jabloko predstavlja relativno mali broj birača, ali njegov program okuplja ogroman broj ljudi”, rekao je za Ruski servis RSE Andrej Pivovarov, politički aktivista koji je bio zatvoren zbog svog opozicionog rada.

“Možda ranije nisu ni znali za Jabloko ili nisu podržavali samu organizaciju, ali je njenu platformu ‘Za mir’ bila velika potražnja”, rekao je on

“Jabloko je jedina partija koja se protivi ratu. To je jedina partija oko koje su se okupile praktično sve opozicione snage”, dodao je Pivovarov.

Od tada je nekoliko regiona sledilo taj primer i zabranilo toj partiji da predloži kandidate i na lokalnim izborima.

Vlasti su krenule i protiv drugog nezavisnog kandidata Borisa Nadeždina, koji je pokušao da izazove Putina pre dve godine na antiratnoj platformi, i to isto pokušao na ovogodišnjim izborima za Dumu.

Tokom leta, organi za sprovođenje zakona su ugušili taj pokušaj nizom krivičnih mera protiv njega. On je prošlog meseca pobegao iz Rusije i sada živi u Francuskoj.

Takozvane nesistemske političke organizacije uključuju grupu pokojnog Putinovog protivnika Alekseja Navaljnog. Vođstvo je preuzela njegova udovica Julija Navaljnaja, kao i druge istaknute ruske opozicione ličnosti koje takođe sada žive u egzilu van zemlje.

Navaljnaja i još jedan opozicionar Maksim Kac 14. septembra su objavili spisak kandidata koje podržavaju zbog njihovog protivljenja ratu u Ukrajini.

Izvor: Radio Slobodna Evropa