Aleksandar Savanović: Sramota Republike Srpske

Sad kada se smiruju emocije nakon fascinantne pobjede Studentske liste na izborima u Srbiji možemo polako pristuputi sumiranju utisaka. Nažalost, jedna od najružnijih priča ove uistinu epske sage je sramota i moralni pad koji je Republika Srpska sebi dozvolila. I za koju će nam trebati puno da je popeglamo. Što bi rekao Njegoš: „Svak je rođen da po jednom mre, čast i bruka žive dovjeka“.

1.

Najodvratnije su naravno bile naše vlasti. Koje se nisu libile da idu čak dotle da zabrane studentima da uopšte govore u Republici Srpskoj.

Još odvratnije su bile tirade snishodljivog ulizivanja Vučiću u kojima su naravno, i intenzitetom, i neukusom, i prostaklukom, prednjačili Dodik, Stevandić i slični korifeji „srpskog patriotskog jedinstva“. Njihovi nastupi su isuviše gnusni da bi ih ovdje citirali, ali svi ih znamo. Čovjek se zaista mora zapitati da li ti ljudi uopšte imaju imalo obraza, i na kraju krajeva i mozga. Njihovi neodmjereni izlivi su, koliko god bili neukusni i za prezir, ipak samo jedan politički stav podrške jednom autokrati. Šta reći? – sličan se sličnom raduje. Ali ovi likovi se nisu libili da studente, dakle mladost Srbije, nazivaju „izdajnicima“, „autošovinistima“, „stranim plaćenicima“, „obojenom revolucijom“ itd. –  da navedemo samo manje ogavne primjere njihove odvratne retorike. Bez ikakve odgovornosti i svijesti da će izbori jednog dana završiti, oni su širili DB/Vučić kampanju o studentima kao protivnicima Republike Srpske i stvarali zlu krv i animozitet u našem narodu i pokušavali proizvesti mržnju protiv studenata Srbije u javnom mnjenju Srpske. Ovaj projekt je sam po sebi do te mjere sulud, nemoralan i opasan da čovjeku ni dan danas nije jasno kako je moguće da neko bude do te mjere glup i neodgovoran.

Umjesto da sada budu muško i upute javno izvinjenje građanima Srbije ovi likovi se ponašaju kao zadnje, znate već šta, u fazonu „Ko jel Ja?“. Kao da su pali s Marsa i nemaju pojma šta su do juče govorili i radili.

Ništa neočekivano. Tim likovima nije bilo ispod časti da nosaju MAGA kačkete i po Banjaluci drže opela nekom Čarliju Kirku, tako da je za njih mačiji kašalj da se ponašaju kao da nikad u životu nisu vidjeli Vučića i već danas promjene dres. Nama je naravno drago da gledamo to zasluženo blamiranje, ali Republika Srpska sada ima problem – ne sa studentskom listom, već sa građanima Srbije, koji su svjedočili da vlasti RS podržavaju njihovog autokratu, a njihovu djecu nazivaju kojekavim imanima. Nikakvo poniženje RS vlasti, koliko god uživali gledajući ga, neće to ispraviti. Trebaće mnogo ozbiljniji rad. Da imaju imalo mozga i obraza, počeli bi tako što bi izašli i izvinili se građanima Srbije.

2.

Šta tek reći za patetičnu opoziciju Republike Srpske. Koja se po ko zna koji put potrudila da bude veći Turčin od Muje. Opozicija se, čast rijetkim izuzetcima, utrkivala da poljubi skute beogradskog autokrate i da za mrvice koje dobija izgubi obraz i svaki kredibilitet. Nisu bili u stanju da pisnu čak ni na tako očito nepočinstvo kao što je zabrana dolaska studenata u BL. Ko uopšte ikad više može i pomisliti da glasa za te beskičmenjake i ulizice, koje nemaju ni mrvicu svoga ja? Mogali bi nabrajati njihov jad do unedogled ali ti prezira dostojni luzeri ne zaslužuju da im se posveti pažnja.

3.

Ali zato izrazitu pažnju treba posvetiti građanima Republike Srpske. Koji su dopustili da se njihove vlasti ponašaju ovako nedostojno kako su se ponašale. Bez da kažu bilo šta. Zaista je djelovalo jadno kada su nakon saopštenja rezultata i pobjede studenata građani Banjaluke izašli na ulice i skandirali u čast pobjednika. Isti ti građani koji su par dana ranije ćutali i pognute glave gledali kako se tim studentima zabranjuje okupljanje u njihovom gradu. Kada je trebalo da progovore oni su ćutali – i trebalo je da nastave ćutati i dalje, bolje bi izgledalo. Pojeli smo govno i najbolje bi uradili da to priznamo i ćutimo. Ovako ispadamo baš jadni. Stav dotičnog gospodina:

sasvim ispravno izražava stvar.

Ljudi koji bespogovorno prihvataju zapovjedi vlasti u političkoj teoriji se nazivaju podanicima, i ne mogu se poistovjećivati sa građanima koji su spremni da se suprotstave svojim vlastima kada one pređu granicu dopuštenog. Podanici na mogu u isto kolo sa građanima.

Jedan pametan čovjek nedavno je dao sjajnu definiciju SNS režima, koja se zapravo može poopštiti na opis svake autokratije: „Vučićev režim ne samo da izvlači na površinu ono najgore iz društva, već i u svakom pojedinom čovjeku izvlači ono najgore iz njega.“ Nažalost Republika Srpska je svojim nedostojnim ponašnjem u ovom slučaju potvrdila tu dijagnozu.

Slabašan je izgovor da su „oni nas nazivali prekodrincima“, „Republikom Šumskom“ i sl. Jer svako ko ima gram mozga u glavi ne može prihvatiti da su građani Republike Srpke do te mjere naivni da ne vide kako su ti anti-RS ispadi seljačke udbaške fore „zavadi pa vladaj“, proizvedene u kuhinji SNS režima. Nećemo se oprati tako lako. I ne treba. Mi treba da se zapitamo kako smo došli do toga da bespogovorno tolerišemo nepočinstvo naših vlasti prema studentima Srbije – kakvi god da su i šta god ko od nas mislio o njima. I kakva je to Republika Srpska, donedavno nazivana „Pijemont srpstva“, koja sebi dopušta takav moralni pad. Ako išta možemo naučiti od studenata i građana Srbije to je šta znači biti „građanin“. Najbolje ćemo i iskupiti naš grijeh i oprati se u očima građana Srbije ne tako da im naknadno dajemo podršku koja im više ne treba, već da i sami prestanemo biti podanici koji bez riječi posmatraju nepočinstva vlasti – od ovog najnovijeg i najgoreg pa da mnoštva drugih poput Serdarova itd., i postanemo građani koji vraćaju svoju vlast na pravi put kada ona zaluta.