Vukašin Milićević: Sveti Megatrend

Mnogo toga čemu u poslednje vreme svedočimo u Srbiji događa se, van svake sumnje, po principu take the money and run. Mnogo toga je u vezi sa time kako se sve novac krao i krade od građana Srbije i na njihov račun već napisano, mnogo toga je pokazano i dokazano. O tome kako se sve beži, nadamo se neuspešno, tek će se pisati. Ipak, ponešto se već da naslutiti, pa tako i to da će se pokradeni novac legalizovati putem kojekakvih pacovskih kanala. A oni, kako nas magistra vitae uči, rade najbolje kada su pod blagoslovom i okriljem crkve.

Jedan takav kanal, radnog naziva „Univerzitet Sveti Sava“, već neko se vreme kopa. Iako su njegove dimenzije i tačna namena još uvek nedovoljno poznati, nakon nedavne odluke Vlade Republike Srbije, kojom je usvojen Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, stvari su ipak postale mnogo jasnije. Međutim, to ne znači da ima mesta iznenađenjima.

Jer od kada se priča o „Univerzitetu Sveti Sava“ prvi put pojavila u javnosti, kao insajderu (avaj!) kada je reč o odnosu Srpske pravoslavne crkve i Univerziteta u Beogradu bilo mi je odmah jasno nekoliko stvari. Prvo, da ne postoji nikakav jasan i detaljan dalekosežni plan razrade i realizacije ove ideje. Drugo, da je namera da se kreira svojevrsni obrazovni frankenštajn, odnosno privatni univerzitet koji će biti finansiran iz budžeta, to jest novcem građana Srbije. Treće, da je čitava stvar još jedan u nizu pritisaka režima na Univerzitet u Beogradu i akademsku zajednicu Srbije u celosti. Brutalan, bahat, socijalno destruktivan, protivzakonit, nedorečen i politički i pravno nepismen jednako kao i svi dosadašnji. Četvrto, da mora biti da postoji još nešto iza.

Jer nije neophodno biti pravnik da bi se shvatilo kako postoji ozbiljan problem kada se u Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji tim pravnim subjektima, između ostalog, načelno daje mogućnost da osnivaju školske ustanove svih nivoa, unose izmene koje za cilj imaju da se reguliše pravni status jedne takve ustanove koju tek treba da osnuje jedan od tih subjekata, odnosno verskih zajednica (pritom uz, mora se priznati, ingeniozno obrazloženje da se time „ne utiče na ravnopravan pravni položaj drugih crkava i verskih zajednica, niti dovodi u pitanje njihovo pravo da osnivaju visokoškolske ustanove i ostvaruju prava u oblasti obrazovanja, nauke i kulture, u skladu sa zakonom“). Nije neophodno biti pravnik da se shvati kako mora da postoji neki problem kada se jednoj još uvek nepostojećoj privatnoj verskoj školi a priori daje status „visokoškolske ustanove koja ima posebni društveni značaj“, odnosno kada se oblast visokog obrazovanja reguliše izmenama Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Nije neophodno biti pravnik da se shvati kako država koja je ustavno određena kao sekularna ne može biti saosnivač privatne verske škole, što je upravo predviđeno Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama, te da je u takvoj državi postojanje nečega što bi se moglo nazvati javnom verskom školom pravni i politički apsurd. Nije neophodno biti pravnik da se shvati kako mora da postoji neki problem u vezi sa tim kada se država izmenama Zakona o crkvama i verskim zajednicama obavezuje da još uvek nepostojeću školu jedne verske zajednice finansira iz budžeta, odnosno novcem svih njenih građana.

A upravo sve to predviđeno je Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Zašto? Zato što, kako sam kaže, predlagač zakona postupa „imajući u vidu istorijsku ulogu Srpske Pravoslavne Crkve u razvoju obrazovanja, nauke, kulture i očuvanju duhovnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda i Republike Srbije“. A pred tako egzaktnim pravnim kategorijama kao što su „istorijska uloga“, te naročito „duhovni i nacionalni identitet“, ustavni i zakonski principi mogu samo da zaćute. Ili da, bolje rečeno, tihuju.

Međutim, sve ovo ne menja ništa kada je reč o mojoj intuiciji u vezi sa čitavim ovim zamešateljstvom. Jer Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama sada već i napismeno svedoči o tome da ne postoje nikakvi srednjoročni i dugoročni planovi u vezi sa tzv. „Univerzitetom Sveti Sava“, odnosno nikakva jasna vizija u vezi sa tim kako bi ta ustanova eventualno mogla da izgleda u pogledu njenog obrazovnog koncepta i paradigme, strukture i tome slično, te šta bi novo u tom smislu ona mogla da ponudi. No, ako ne postoje srednjoročni i dugoročni planovi i vizija, šta su onda kratkoročni ciljevi i koja je glavna funkcija pacovskog kanala zvanog „Univerzitet Sveti Sava“?

Prvo i očigledno, ideja je da se stvori okvir za to da se Pravoslavni bogoslovski fakultet što pre izvuče iz okvira Univerziteta u Beogradu, ali tako da se zadrži njegov javni status, odnosno budžetsko finansiranje i sve što to podrazumeva, te da se isti takav status obezbedi i Fakultetu „Despot Stefan Lazarević“. Reč je o nekadašnjoj Akademiji/Visokoj školi za konzervaciju i restauraciju SPC koja je od ove godine kao fakultet akreditovana kroz afilijaciju sa privatnim Univerzitetom „Singidunum” (sic!). O tome nedvosmisleno jasno svedoči stav 5. Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama: „Univerzitet iz stava 1. ovog člana i visokoškolska ustanova čiji su osnivači Republika Srbija i Srpska Pravoslavna Crkva, odnosno čiji je osnivač Srpska Pravoslavna Crkva, koja je u sastavu univerziteta iz stava 1. ovog člana, stiču sredstva za sprovođenje akreditovanih studijskih programa u okviru svoje delatnosti na osnovu ugovora koji visokoškolska ustanova zaključuje sa Vladom, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za visoko obrazovanje.“ Naime, Pravoslavni bogoslovski fakultet je javna škola čiji je osnivač Republika Srbija, dok je osnivač privatnog Fakulteta „Despot Stefan Lazarević“ SPC. Ne bi bilo iznenađujuće da se, pored ovih ustanova, u sastavu „Univerziteta Sveti Sava“ nađe još i famozni „Fakultet srpskih studija“, čiji je osnivač takođe Republika Srbija, čime bi se formalno ispunio zakonski uslov koji predviđa da status univerziteta mogu imati visokoškolske ustanove koje pokrivaju najmanje tri obrazovno-naučna polja, te možda i neka od privatnih poslovnih škola, akademija ili fakulteta (treba videti koja se ponajviše istakla u brzom produciranju visokokvalitetnog kadra i titula SNS operativaca).

Postoje li nekakvi ideološki motivi u svemu ovome? Postoje. Recimo, kada je reč o SPC, sve staje u jednu reč: kontrola. Ali sve to nije važno. Jer mnogo važnije od otužnih načina na koji se kroz se identitarnu ideologiju reprodukuje gola i bahata moć u jednom devastiranom i strukturalno izopačenom društvu je pitanje „materijalnog osnova“ svega toga, što nas vraća motivu pacovskih kanala sa početka ovog teksta.

Jer iz dobro obaveštenih krugova su gotovo od trenutka kada se u javnosti pojavila vest o „Univerzitetu Sveti Sava“ počele da cure i isplivavaju informacije o tome da čitava stvar ima veze i sa trenutno nesumnjivo najvećim kanalom za izvlačenje novca od i na račun građana Srbije, odnosno sa famoznim projektom EXPO 2027. Naime, izgleda da će nešto od onih silnih zgradurina, kroz koje se, u ovo za režim smutno i neizvesno vreme, novac od kredita, oružja i kokaina, božemeprosti, betonira u zaloge sigurne budućnosti njihove dece, biti stavljeno na raspolaganje i u svojinu budućem „Univerzitetu Sveti Sava“, opet i verovatno sa nadom da će na taj način biti ne samo zabetonirano, već i osveštano. A o tome kakvu bi to tačno formu moglo da ima govore nam stavovi 12, 13 i 14 Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama u kojima stoji: „U cilju unapređenja praktičnih veština studenata, realizacije dualnog modela studija i razvoja saradnje sa privredom, visokoškolska ustanova iz stava 5. ovog člana može da obrazuje trening centar kao posebnu organizacionu jedinicu. Odluku o obrazovanju trening centra donosi organ upravljanja visokoškolske ustanove iz stava 5. ovog člana. Sredstva za obrazovanje i rad trening centra obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije u okviru sredstava namenjenih za rad visokoškolske ustanove iz stava 5. ovog člana, sopstvenih prihoda visokoškolske ustanove koja je obrazovala trening centar u smislu zakona kojim se uređuje visoko obrazovanje, sredstava osnivača visokoškolske ustanove, projekata, donacija i drugih izvora u skladu sa zakonom.“

Konačno, ne mogu da se otmem jednom utisku. Opšte je poznato koliko je vladavina političkog krila organizovanog kriminala razvalila ustavno-pravni poredak Srbije, te kako se bahato i brutalno ne samo prema zakonima već i prema elementarnim principima i obzirima društvenog morala njegovi nosioci i operativci na svim nivoima odnose. Isto važi i za način na koji se prema zakonima, ali i prema sopstvenim doktrinarnim i kanonskim principima, odnose pripadnici versko-propagandnog odeljenja režima iz redova SPC. U tom smislu, njihova vera u to da će im pravna kozmetika, pritom još i tako očigledno protivustavna, omogućiti sigurnost u perspektivi sve izvesnijeg kolapsa koruptivno-nasilničko-propagandne konstrukcije na kojoj se baškare sadrži čak i izvesnu dozu religioznog šarma.

Peščanik.net, 24.08.2026.