Da li Moskva preko Dodika blokira evropski put Bosne i Hercegovine? 

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je Bosna i Hercegovina sve dalje od Evropske unije. Sagovornici su bili Nedžma Džananović Miraščija, profesorica Fakuleta političkih nauka u Sarajevu, i Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost iz Berlina.

Bilo je riječi o tome ko je najveći krivac što Bosne i Hercegovine nema na mapi proširenja Evropske unije koju je nedavno objavila Evropska komisija, da li je za to odgovorna samo domaća vlast ili dio krivice snosi i Evropska unija koja se nakon što je Bosni i Hercegovina dodijelila status kandidata i otvorila pristupne pregovore nije bavila političkom situacijom u zemlji, šta znači poruka Milorada Dodika da je za Srbe evropski put antisrpski, da li će Dragan Čović i Zagreb napredak na evropskom putu usloviti promjenom izbornog zakona koja praktično znači reviziju Dejtonskog sporazuma i da li će Bakir Izebegović morati praviti ustupke Dodiku i Čoviću da bi Bosna i Hercegovina ostala na evropskom putu.

Razgovaralo se i o tome kako se ruski ambasador u Bosni i Hercegovini obradovao izbornoj pobjedi Milorada Dodika, na koji način će Moskva nastojati da blokira evropski put Bosne i Hercegovine, kao i o tome zašto danas više nikoga u Bosni i Hercegovini nije briga šta govori šef delegacije Evropske unije Luigi Soreca.

Omer Karabeg: Na mapi proširenja Evropske unije, koju je nedavno objavila Evropska komisija, nema Bosne i Hercegovine koja je kandidat za Evropsku uniju. Ko je najveći krivac šo je Bosna i Hercegovina u ovom trenutku ispala iz trke?

Nedžma Džanović Mirašcija: Postoji vrlo jednostavan odgovor. Vlast uvijek snosi odgovornost i od toga ne može pobjeći. Ali to je samo jedan dio odgovora. Kompleksniji i tačniji odgovor uključuje i Evropsku uniju.

Od 2022. godine, kada je Evropska unija u politiku proširenja unijela geopolitičku komponentu i gotovo preko noći dodijelila kandidatski status Ukrajini i Moldaviji, ona je praktično vodi dvije politike proširenja pod jednim krovom. Pri tom ni ukrajinsko-moldavska ni zapadnobalkanska politika proširenja ne daju željene rezultate zato što je transformativna moć Evropske unije, njena sposobnost da inspirira, motivira, pokreće i vodi reformske procese poprilično iscrpljena.

Za Bosnu i Hercegovinu 2025. bila je godina velikih izazova, eskalacija i krize, ali u ovoj godini nemamo razrješenje, već vrlo jasne gubitnike. Jedan od gubitnika je i Evropska unija. Ne samo da Bosna i Hercegovina nije ostvarila napredak, ne samo da su joj ugrožena sredstva iz Plana rasta, već se Evropska unija gotovo potpuno izgubila kao relevantan akter.

Primjetan je izostanak pitanja koja se tiču eurounijskih integracija iz predizborne kampanje, a postizborne izjave su takve da ne ostavljaju nimalo prostora za optimizam da će se situacija popraviti. Pokušaj Evropske komisije da unutar Unije oživi razgovor o promjenama koje su potrebne u politici proširenja još uvijek je samo administrativno-birokratskog karaktera, a ne suštinskog.

Da bi bila uspješna, politika proširenja mora demonstrirati vrlo jasno transformativnu moć, a ne insistirati na administrativno-birokratskom otvaranju i zatvaranju poglavlja i na broju zakona i kategorijama koje uopće ne garantiraju političku transformaciju zemalja kandidata.

Adnan Ćerimagić: Kada je 2022. godina Evropska unija otpočela geopolitički proces proširenja sa Ukrajinom i Moldavijom, tada je uz pomoć grupe prijatelja Zapadnog Balkana Bosna i Hercegovina, da tako kažem, ugurana u taj vagon. Međutim, vlasti u Bosni i Hercegovini nisu iskoristile taj momenat. Od marta 2024, kada je EU donijela odluku da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom o članstvu u Uniji, vlast nije ništa učinila da napravi bilo kakav pomak na putu ka EU i zato snosi dio odgovornosti.

S druge strane, Evropska unija i prije svega zemlje, koje se deklarišu kao prijatelji Zapadnog Balkana, snose odgovornost što su mislili da je dovoljno dodijeliti Bosni i Hercegovini kandidatski status i otvoriti pregovora o članstvu, pa da ona brže krene prema Uniji.

Razvoj događaja i uticaj Rusije i drugih aktera zahtijevali su njihovo snažnije angažovanje u Bosni i Hercegovini. Za razliku od Moldavije i Ukrajine nisu se bavili Bosnom i Hercegovinom, niti reagovali na razvoj situacije u zemlji.

Dodikov trijumfalizam

Omer Karabeg: Čini mi se da situacija neće biti bolja nakon izbora, ako ne i gora. Milorad Dodik, ohrabren apsolutnom pobjedom njegove stanke na izborima u Republici Srpskoj, poručio je Evropskoj uniji “Prvo reformišite sebe. Napravili ste Evropu neuspješnom, a mi želimo u društvo uspješnih. Srbima se ne može nametati evropski put kao mustra za ukidanje Republike Srpske“. Zar to nije više nego jasna poruka?

Nedžma Džanović Miraščija: Naravno da je to jasna poruka, ali to nije ništa novo. Zaključci Narodne skupštine RS iz 2021. godine u jeku velike krize u Bosni i Hercegovini, koju je generirao Dodik, jasno su ukazali na potpuno odbacivanje EU puta.

Jer bez dogovora o funkcionalnim nadležnostima, protiv kojih je bio Dodik, nema EU puta. Poslije toga rukovodstvo RS je jedno vrijeme u razgovorima sa zapadnim diplomatama davalo nagovještaj da bi, ukoliko se udovolji njihovim maksimalističkim zahtjevima, mogli EU put održavati na životu.

To vrijeme je prošlo. Sada u komunikaciji sa Evropskom unijom oni ispoljavaju bahatost i aroganciju i svako malo se javljaju kojekakvi likovi koji kažu da im ne treba novac iz Evropske unije. Došli smo dotle da su i tehnički standardi Evropske unije antisrpski.

Te poruke nisu usmjerene zvaničnicima Evropske unije, niti ih zvaničnici Evropske unije više zanimaju. Sada se ide na to da nestane stabilna, natpolovična podrška građana Republike Srpske eurounijskim integracijama i da odnos građana u tom entitetu prema Evropskoj uniji bude onakav kakav je u Srbiji gdje je podrška znatno ispod 50 posto. Fokus je na demoniziranju Evropske unije u očima javnosti jer je neophodno uništiti politički kapital koji ona ima.

Adnan Ćerimagić: Antievropske poruke Milorada Dodika nakon izbora čitam kao trijumfalizam u smislu – uspjeli smo da pobijedimo i ojačamo na izborima uprkos kritikama Evropske unije i sada vi morate doći kod nas ukoliko želite da razgovarate o svojoj agendi i ako ćemo išta raditi na toj agendi, onda to mora biti pod našim uslovima, a naš glavni uslov je da ideja uređene Bosne i Hercegovine, bazirane na vladavini prava, koja poštuje standarde Evropske unije, ne može biti vizija na kojoj ćemo zajedno raditi.

Šta će se dalje dešavati – ostaje da se vidi s obzirom na ekonomsku i političku važnost Evropske unije za druge u Bosni i Hercegovini, ali i za privredu Republike Srpske. To ovisi prije svega od toga na koji način će se Evropska unija i njene članice postaviti prema Miloradu Dodiku i Bosni i Hercegovini.

Dvostruka igra

Omer Karabeg: Dragan Čović, lider HDZ-a, stalno ističe da je za evropski put Bosne i Hercegovine i hvali se da je najveći Evropejac, ali njegov uslov za napredak na putu ka Evropskoj uniji je promjena izbornog zakona koja otvara put za treći, hrvatski entitet. Očekujete li da će on blokirati evropski put ako ne bude ispunjen njegov zahtjev i da li bi u tome imao podršku Hrvatske?

Nedžma Džananović Miraščija: Zahtjevi HDZ-a Bosne i Hercegovine i Vlade Hrvatske, koju vodi HDZ Hrvatske, poznati su i veoma su prisutni.

Nije samo riječ o izbornoj reformi, već je to i put ka reviziji Dejtonskog mirovnog sporazuma što bi značilo otvaranje Pandorine kutije budući da još uvijek nismo našli način da na racionalan razgovaramo o ustavu kao dijelu Dejtonskog sporazuma, već svi izlaze s maksimalističkim ciljevima, kako u prošlosti tako i danas. To, međutim, nisu zahtjevi Evropske unije iako je Hrvatska članica Unije.

Zahtjevi Evropske unije se odnose samo i isključivo na eliminaciju diskriminacije građana prema presudama iz grupe slučajeva Sejdić-Finci. Prijetnja o miješanju Zagreba je latentna, ali ona nema puni smisao sve dok su stvari blokirane u samoj Bosni i Hercegovini. Zagreb sada zateže oko Crne Gore, ali to ima smisao zato što je Crna Gora u fazi pristupanja Evropskoj uniji, pa takva prijetnja nešto znači. Bosna i Hercegovina je sada jako daleko od pozicije u kojoj je Crna Gora.

S druge strane, mada podrška Zagreba HDZ-u Bosne i Hercegovine izgleda dosta monolitna, ne treba zaboraviti da ona nije neupitna u kontekstu savezništva HDZ-a BiH sa Dodikom. Rekla bih da to u javnosti u Hrvatskoj nije dobro prihvaćeno. I ukoliko zbog savezništva Dodika i Čovića Bosna i Hercegovina sklizne ka ruskom svijetu, to nikako ne može biti dobra vijest za Zagreb. A vjerujem da je jako puno političkih aktera u Zagrebu i u samom HDZ-u koji su toga i te kako svjesni.

Adnan Ćerimagić: Na osnovu onoga što smo do sada vidjeli ni Zagreb, ali i HDZ- Bosne i Hercegovine se na papiru ne mogu ocijeniti kao akteri koji su zaustavljali Bosnu i Hercegovinu na putu ka Evropskoj uniji.

Hrvatska ima veto na svaki korak Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji, bilo da govorimo o kandidatskom statusu ili otvaranju pristupnih pregovora, ali ga nije koristila. U svim tim razgovorima ona je tražila da se prema Bosni i Hercegovini ide sa manje, a ne sa više zahtjeva.

Slažem se sa profesoricom Džananović da bi u ovoj u ovoj fazi procesa pristupanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji stavljanje bilo kakvog veta ili zahtjeva bilo kontraproduktivno jer bi proizvelo emotivnu reakciju u Bosni i Hercegovini što ne bi doprinjelo rješavanju spornog pitanja.

Slično možemo reći i za HDZ Bosne i Hercegovine. To je ono što je na papiru. Međutim, u stvarnosti, kada je Milorad Dodik koristio evropski put da ucjenjuje političke partije iz Sarajeva tražeći da prihvate njegove zahtjeve, Dragan Čović i Zagreb su izlazili u susret tim zahtjevima, odnosno svojim odnosom prema njima činili su da budu legitimniji.

Zato kada govorimo o putu Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji, ne smijemo zaboraviti ta dva paralelna ponašanja HDZ-a BiH, ali i Zagreba koji na papiru u okviru EU institucija podržava evropski put Bosne i Hercegovine, dočim se u praksi često vodi dvostruka igra koja ne ide u prilog tome da Bosna i Hercegovina ispunjava uslova na putu ka Evropskoj uniji.

Ustupci Sarajeva

Omer Karabeg: Treći partner u vlasti će biti Stranka demokratske akcije. Da li je njen predsjednik Bakir Izetbegović iskreno za evropski put?

Nedžma Džananović Miraščija: Stranka demokratske akcije, kao malo koji od glavnih aktera na BiH političkoj sceni, uistinu ima neusporediv kapital kad je riječ o eurounijskim integracijama. Štaviše, jedini suštinski pomaci na EU putu dešavali su se upravo u mandatima u kojima je SDA imala predsjedavajućeg Vijeća ministara.

Naravno i u tim mandatima bilo je propuštenih prilika i grešaka o kojima uvijek treba razgovarati. Nakon izbora se očekuje da će SDA ponovo predložiti predsjedavajućeg Vijeća ministara. Međutim, ovog puta taj mandat će biti puno teži i zahtjevniji, nego što je to bio slučaj sa prethodnim mandatima kada je SDA bila na čelu Vijeća ministara.

Neće biti pod znakom pitanja samo eurounijski put, nego će udari na suverenitet i jedinstvo Bosne i Hercegovine biti puno veći. I međunarodne okolnosti su dramatično drugačije, nego kada su predsjedavajući Vijeća ministara bili Adnan Terzić i Denis Zvizdić. Izgubio se dobar dio zapadnog konsenzusa, a svjesni smo i posljedica neslaganja između SAD i Evropske unije. S druge strane, imamo likovanje ruske ambasade zbog rezultata izbora jer su njihovi politički miljenici nikad jači.

Adnan Ćerimagić: Od četiri stanke, koje su dobile najviše glasova na nedavnim izborima, SDA i njen lider Bakir Izetbegović su u najslabijoj poziciji. Prije svega zbog činjenice što oni u proces formiranja vlasti na državnom i federalnom nivou ulaze iz opozicije što znači da predstoje dugi pregovori o formiranju vlasti, a ljudima iz te stranke to ne ide u prilog jer žele što prije da uđu u vladu.

Drugi razlog zašto se nalazi u najslabijoj poziciji je činjenice da njen predsjednik Bakir Izetbegović, koji je jedini od četvorice lidera najjačih partija ušao u trku za člana Predsjedništva BiH, u toj trci izgubio.

Mislim da je stavljanje fokusa na potencijal SDA, kad je riječ o evropskom putu, dosta kontraproduktivno zbog toga što je situacija ne samo u Bosni i Hercegovini, već i regiji i u samoj Evropskoj uniji na dosta klimavim nogama. Ukoliko gledamo u prošlost, Evropska unija je očekivala da stranke, koje su predstavljale Sarajevo, svoju spremnost za EU integracije dokazuju ustupcima jer se smatralo da je put ka Evropskoj uniji prije svega u njihovom interesu i da ga oni žele.

Omer Karabeg: Da li će onda Stranka demokratske akcije morati da pravi ustupke Čoviću i Dodiku da bi povukla Bosnu i Hercegovinu ka Evropskoj uniji?

Adnan Ćerimagić: To prije svega ovisi od Evropske unije. Ukoliko ona nije ništa naučila iz prethodnih 15 godina i ukoliko ne promjeni svoj odnos ne samo prema Bosni i Hercegovini, već i prema svim zemljama koje u su u ovom trenutku najnapredniji kandidati, možemo očekivati nastavak politike kakva je bila do sada.

Ne smijemo zaboraviti ni da su tokom protekle četiri godine Stranka demokratske akcije i njen predsjednik Izetbegović bilo u opoziciji, da su bili u narušenim odnosima sa tadašnjom administracijom SAD pod predsjednikom Bidenom i da su ih zaobilazili kad je riječ o evropskom putu, ali i odnosima sa Zapadom. To će sasvim sigurno ostaviti traga na mogućnosti, ali i na želji Stranke demokratske akcije i njenih kadrova ukoliko i kada oni formiraju novu vlast.

Ispostava Kremlja

Omer Karabeg: Rekli ste da je ruski ambasador u Bosni i Hercegovini trijumfalno pozdravio pobjedu Milorada Dodika. Mislite li da Moskva može preko Milorada Dodika da blokira evropski put Bosne i Hercegovine?

Nedžma Džananović Mirašcija: Kratak odgovor je da. Moskva je već 2014. nakon aneksije Krima dala instrukciju Dodiku, i on to ne krije, da blokira NATO put Bosne i Hercegovine. Do 2014. NATO put Bosne i Hercegovine za Moskvu nije bio sporan jer ju je na Balkanu uglavnom zanimala Srbija. Nakon 2014. postalo jasno da je Bosna i Hercegovina u zabranjenoj zoni. Moram reći da od tada sa velikom dozom šoka i nevjerice pratim nemušte reakcije evropskih političkih struktura jer je sasvim jasno da je Evropska unija sljedeća meta Moskve.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, mislila sam da je nakon 2022. i agresije na Ukrajinu Evropskoj uniji i svima, koji su prozapadno opredjeljeni, postalo očigledno da sa proruskim akterima u vlasti neće biti moguće ostvariti bilo kakav napredak na evropskom putu.

Da su to shvatili i Bosna i Hercegovina i region danas bi bili stabilniji. Nažalost, nije bilo tako. Scenarij se odvijao upravo onako kako je Moskva željela. Nadam se da je sada konačno shvaćeno da svi pregovori sa vlastima u Bosni i Hercegovini, koji budu uključivali Dodika i SNSD, su zapravo pregovori sa ispostavom Kremlja.

Adnan Ćerimagić: Mislim da Moskva može preko Milorada Dodika da blokira evropski put Bosne i Hercegovine i ona je to već i radila. Od 2014. zvanična politika Ruske Federacije je da se NATO put Bosne i Hercegovine mora zaustaviti. Milorad Dodik i njegova stranka su od njegovog prvog susreta sa Vladimirom Putinom u septembru 2014. na tome aktivno radili. Od 2022. zvanična politika Moskve je da je širenje Evropske unije protivno ruskim interesima i rade na tome da se to širenje zaustavi jer Evropsku uniju vide kao geopolitičkog i vojnog neprijatelja.

Ukoliko Evropska unija želi da ima neku politiku u Bosni i Hercegovini, onda je mora provoditi sa pretpostavkom da u Banjaluci sjede akteri koji vjeruju da imaju nove globalne podržavatelje među kojima je pored Rusije i američka administracija. Brisel svoju politiku mora tome prilagoditi, a ne nastaviti sa politikom kakav je vođena do 2022. godine sa uvjerenjem da će se stvari u Bosni i Hercegovini na neki magičan način riješiti bez proaktivnog djelovanja zemalja Evropske unije.

Cijena nečlanstva

Omer Karabeg: U zaključku, da li je Bosna i Hercegovina sve dalje od Evropske unije?

Nedžma Džananović Miraščija: Ne bih rekla da smo dalje od Evropske unije. Vjerovatno smo negdje na istoj distanci kao u dva prethodna mandata. Problem je u nečem drugom. Evropska unija je sve prisutnija u Bosni i Hercegovini kroz nešto što ja zovem cijena nečlanstva.

A to je nametanje standarda koje ne prati integracija Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju. Pri tome mislim na ponižavajući sistem ulaska u zemlje EU i redove na granicama, probleme koje ima naš transportni sektor i na najnoviji udar na bosanskohercegovačku ekonomiju koji možemo očekivati zbog zahtjeva za reguliranje emisija ugljen-dioksida koji će pogoditi različite privredne sektore u Bosni i Hercegovini.

Bosna i Hercegovina ulazi u taj sistem na najgori mogući način. Vrlo skupi, gotovo nedostižni standardi počinju važiti i za Bosnu i Hercegovinu, a da se ona ne približava punopravnom članstvu, odnosno da nije u situaciji da na neki način sudjeluje u odlučivanju o tim standardima i nema priliku da dobije adekvatna sredstva da prođe kroz tu tranziciju.

Evropska unija će i dalje u političkom, sigurnosnom i ekonomskom smislu biti prisutna u Bosni i Hercegovini, ali se njena relevantnost za unutrašnje političke procese u Bosni i Hercegovini sve više gubi. Kome je danas važno šta će o formiranju vlasti reći šef delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Luigi Soreca?

Adnan Ćerimagić: Kada je u pitanju nivo pripremljenosti za članstvo u Evropskoj uniji, Bosna i Hercegovina se, prema ocjeni Evropske komisije, od 2019. do 2025. godine nije pomjerila ni za milimetar.

Ona je najnepripremljenija od svih kandidata uključujući Kosovo, Gruziju i Moldaviju.

Mislim da su se od 2019. godine situacija u Bosni i Hercegovini, kao i regionalni i globalni kontekst, toliko promijenili da bi, i kada i bi Evropska unija danas htjela da provodi drugačiju i kvalitetniju politiku u Bosni i Hercegovini, put do napretka u evrointegracijama bio mnogo teži nego što bi bio 2019. da se je Evropska unija tada odlučila na ozbiljniji pristup članstvu Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji.

Izvor: Radio Slobodna Evropa