Ratkliffeovo upozorenje Moskvi: Šta znamo sedmicu kasnije, prema bivšim službenicima CIA

Nedelju dana pošto je direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Ratklif (John Ratcliffe) nenajavljeno došao u Moskvu, ostaju pitanja o tome šta je dovelo do neobične misije i šta Vašington veruje da se Rusija možda sprema da uradi.

Ratklif je navodno upozorio ruske zvaničnike da ne napadaju ili testiraju NATO, s posebnom zabrinutošću zbog baltičkih država Estonije, Letonije i Litvanije. Takođe je navodno razgovarao o podršci Rusije Iranu. Američki predsednik Donald Tramp je opisao posetu kao “polurutinsku”, rekavši da Vašington želi da vidi kraj rata u Ukrajini i da bi iz toga “nešto moglo proizaći”.

CIA nije otkrila kompletan program posete. Kremlj je saopštio da se Ratklif nije sastao s predsednikom Vladimirom Putinom, opisujući posetu kao deo kontinuiranog kontakta između bezbednosnih službi dve zemlje.

Američki zvaničnici su obavestili saveznike NATO-a o zabrinutosti zbog potencijalnog ponašanja Rusije, dok je Ukrajina saopštila da je dobila izveštaj i pre i posle Ratklifove posete.

Ratklifova poseta je bio prvi javno poznato odlazak u Moskvu aktivnog direktora CIA otkako je Vilijam Berns (William Burns) tamo bio u novembru 2021. godine, mesecima pre nego što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Poređenje postavlja očigledno pitanje: Koliko ozbiljni moraju biti obaveštajni podaci da bi direktor CIA lično otputovao u Moskvu da uruči upozorenje?

Za Edvarda Bogana (Edward), penzionisanog operativca CIA s 24 godine iskustva u nacionalnoj bezbednosti, obaveštajni podaci nisu nužno morali da imaju najviši stepen pouzdanosti. Ipak, odluka da se pošalje direktor CIA sugeriše da je Vašington smatrao pretnju dovoljno verodostojnom i važnom da opravda upozorenje licem u lice.

“Činjenica da bi direktor ušao u avion i došao sugeriše mi da je to bila verodostojna pretnja i da je bilo važno reći licem u lice, znate, nemojte to da radite, bez obzira na to šta znamo”, rekao je Bogan za RSE.

To ne znači da su američke obaveštajne službe zaključile da je Rusija odlučila da napadne članicu NATO-a ili da će napad biti uskoro izveden. To ipak sugeriše da je Vašington video da postoji dovoljno potencijalnog rizika da direktno komunicira s Moskvom.

Upozorenje i odvraćanje

Fokus na Baltik o kojem je izveštavano je značajan. Sve tri zemlje su članice NATO-a i bivše sovjetske republike, i sve tri imaju granicu s Rusijom.

Zabrinutost možda nije u tome da se Moskva sprema za veliki rat s NATO-om. Ograničenija vojna akcija ili hibridna operacija bi umesto toga mogla da testira da li bi Alijansa odgovorila kolektivno i da li bi Moskva mogla da iskoristi podele među njenim članicama.

Rusija je više puta negirala planove za napad na NATO i odbacila takve procene kao “besmislice”. Moskva je takođe negirala da planira da izvede invaziju na Ukrajinu pre nego što je pokrenula rat u februaru 2022.

Za Šona Visvesera (Sean Wswesser), bivšeg šefa stanice CIA koji je napisao knjigu o ruskim obaveštajnim taktikama, Ratklifova poseta je bila “ohrabrujući znak” i pokazala da je Vašington spreman da se suprotstavi, kako je rekao, “nesmotrenom eskalacijom ruskih obaveštajnih službi”.

On je, međutim, rekao da bi upozorenje imalo ograničenu vrednost bez pretnje posledicama ako ga Moskva ignoriše.

“Neće stati dok ih mi ne zaustavimo”, rekao je Visveser za RSE. “Ipak, da bi bilo kakvo upozorenje bilo efikasno, mora ići s posledicama za Rusiju ako ne posluša upozorenje i pređe više navodnih crvenih linija”.

Njegova procena šireg problema odvraćanja bila je jasna: “Dosad je bilo samo nekontrolisane eskalacija iz Rusije i neuspelog odvraćanja kod Alijanse”, rekao je on, misleći na NATO.

Pitanje, dakle, nije samo šta je Vašington rekao Moskvi, već da li Rusija veruje da su SAD i njihovi saveznici spremni da deluju ako se upozorenje ignoriše.

Bogan je pozvao na oprez u proceni mogućnosti Rusije da vojno eskalira. “Rusija priča kao da ima mnogo više opcija nego što zapravo ima”, rekao je on.

Rusija ima značajne vojne kapacitete, ali su njene snage zaglavljene u ratu u Ukrajini koji traje mnogo duže nego što je Kremlj očekivao.

Bogan je rekao da posmatrači ponekad zamišljaju Rusiju kao nekoga ko ima veliku neiskorišćenu vojnu rezervu koja bi se iznenada mogla okrenuti protiv Evrope. “Da su imali takav kapacitet, primenili bi ga u borbi protiv Ukrajine”, rekao je on.

To ne znači da Rusija nema opcije. Bogan je rekao da bi obaveštajni podaci koji stoje iza Ratklifove posete mogli da uključuju pokušaj da se promeni vojna računica u vezi s NATO-om. “Nešto se sprema”, rekao je on. “Promena te računice, ulazak u prostore NATO-a na neki vojni način bi vrlo lako mogao biti ono o čemu se tu… radilo”.

Istovremeno, Bogan je rekao da ne veruje da Moskva nužno želi direktnu konfrontaciju s NATO-om. “Ne mislim da su spremni da to urade”, rekao je on.

Stiven Keš (Steven Cash), izvršni direktor organizacije Steady State i bivši obaveštajac CIA i Ministarstva unutrašnje bezbednosti, rekao je da korišćenje CIA za komunikaciju s protivnicima može biti prikladno kada osetljiva pitanja zahtevaju diskretan kanal, a konvencionalna diplomatija nije adekvatna.

On je, međutim, doveo u pitanje da li je Ratklif Moskvi prenosio koherentnu poruku američke politike.

Keš je naveo, kako je rekao, “očiglednu nepovezanost američke politike” i ukazao na odsustvo državnog sekretara Marka Rubija (Marco) u javnoj diplomatiji oko te posete.

“Kakvu je politiku direktor Ratklif zapravo nosio u Moskvu”, upitao je Keš.

On je rekao da je šira zabrinutost da li administracija ima uređen proces razvoja politike zasnovan na obaveštajnim podacima.

“Ne izgleda kao da vlada Sjedinjenih Država govori iz pažljivo razmotrene nacionalne politike, već kao da jedan potencijalni autokrata šalje izaslanika da pregovara s predstavnikom drugog autokrate”, rekao je Keš.

Diskreni kanal, rekao je Keš, koristan je samo ako je politika koja stoji iza poruke koherentna i strateški smislena.

“Ako je suština loše osmišljena – ili je u raskoraku s onim što naši saveznici, naše diplomate, naša vojska, pa čak i drugi delovi naše vlade shvataju kao američku politiku – onda tajnovitost i osetljivost kanala neće učiniti komunikaciju efikasnijom”, rekao je on.

“Oni prosto efikasnije prenose zbrku“.

Izvor: Radio Slobodna Evropa