U AI trci SAD i Kine, Kazahstan suočen s pritiskom da izabere stranu

Sjedinjene Američke Države i Kina pokrenule su inicijative koje se utrkuju da oblikuju budućnost veštačke inteligencije i Kazahstan će možda morati da izabere stranu. Kao jedina zemlja koja se pridružila i inicijativi Pax Silica koju predvode SAD i kineskoj Svetskoj organizaciji za saradnju u oblasti veštačke inteligencije (WAICO), njena dugogodišnja viševektorska spoljna politika je pod novim pritiskom dok se Vašington i Peking nadmeću za tehnološki uticaj.

Neobična pozicija je privukla pažnju Vašingtona, pošto SAD nastoje da ograniče uticaj Kine na tehnologiju veštačke inteligencije i njene lance snabdevanja. Agencija Rojters (Reuters) je prošlog meseca izvestila da se američka vlada sprema da kaže desetinama zemalja da moraju da biraju između konkurentskih inicijativa za veštačku inteligenciju.

Nacrt pisma Stejt departmenta, u koji je Rojters imao uvid, upozorio je da bi zemlje koje se pridružuju rivalskom okviru Kine mogle biti isključene iz koalicije koju predvode SAD.

“Biti deo svega znači biti deo ničega”, navodi se u nacrtu pisma, u kojem se učešće u Pax Silica opisuje kao obaveza, a ne samo članstvo.

Nacrt pisma nije poslat u vreme objavljivanja izveštaja i nije bilo naznaka da je Vašington formalno zahtevao da se Kazahstan povuče iz jedne od dve inicijative.

Ipak, poruka je naglasila sve veće teškoće za zemlje poput Kazahstana koje žele da održe ekonomske i tehnološke veze s obe sile.

Kina je u međuvremenu odbacila ideju da zemlje treba da budu primorane da biraju strane. Njena ambasada u Vašingtonu pozvala je SAD da prestanu da podstiču zemlje da izaberu samo jednu inicijativu i da izbegnu politizaciju trgovinskih i tehnoloških pitanja.

Pritisak je usledio dok se veštačka inteligencija sve više prepliće s nacionalnom bezbednošću, industrijom, energetikom i infrastrukturom.

Pax Silica, koji je Vašington pokrenuo u decembru 2025. godine, fokusira se na obezbeđivanje lanaca snabdevanja za kritične minerale, poluprovodnike, energiju, centre podataka i računarsku infrastrukturu potrebnu za ekonomiju veštačke inteligencije. Trenutno ima 25 potpisnika, uključujući Evropsku uniju, Japan i Singapur.

Kazahstan je potpisao deklaraciju 25. juna, postavši prva zemlja Centralne Azije koja se pridružila toj inicijativi.

WAICO je osnovan u Šangaju 16. jula i 29 zemalja je potpisalo sporazum kojim je stvorena organizacija. Njene članice su Kina, Rusija, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan, Tadžikistan, Pakistan, Indonezija i Brazil.

Ta organizacija navodi da ima za cilj da promoviše međunarodnu saradnju u oblasti upravljanja, standarda i razvoja veštačke inteligencije i da smanji tehnološki jaz između zemalja.

Pažljivo balansiranje

Za Kazahstan, obe inicijative nude svoj skup mogućnosti.

Vašington je naveo da je Pax Silica namenjen stvaranju pouzdanih lanaca snabdevanja koji obuhvataju minerale, poluprovodnike, proizvodnju, energiju i infrastrukturu veštačke inteligencije.

To bi Kazahstanu moglo da obezbedi pristup investicijama, tehnologiji i partnerstvima u lancu snabdevanja koje predvode SAD, dok je ta zemlja posebno važan saveznik za inicijativu budući da ima ogromne rezerve kritičnih minerala potrebnih za napredne tehnologije i infrastrukturu koja stoji iza veštačke inteligencije.

WAICO dotle nudi Kazahstanu ulogu u okviru za međunarodnu saradnju u oblasti veštačke inteligencije koju podržava Kina. Peking je promovisao modele veštačke inteligencije s javno dostupnim parametrima (open-weight AI models) kao pristupačniju alternativu za zemlje koje ne mogu da priušte ili nemaju pristup vodećim vlasničkim sistemima (zatvoreni sistemi).

Kazahstan tvrdi da je njegovo učešće u oba okvira u skladu s njegovom širom spoljnom politikom. Predsednik Kasim-Žomart Tokajev je u nedavnom intervjuu za kinesku novinsku agenciju Sinhua rekao da veštačka inteligencija treba da služi čovečanstvu i da zemlje treba da imaju pravičan pristup modernoj tehnologiji.

Govoreći o učešću Kazahstana u WAICO-u, Tokajev je rekao: “Naši pristupi su u skladu sa stavom Kine po ovom pitanju”, opisujući taj potez kao korak ka “otvorenom i efikasnom međunarodnom sistemu” za koordinaciju napora u oblasti veštačke inteligencije.

To balansiranje je godinama koristilo Kazahstanu.

Zemlja bogata resursima održava bliske ekonomske veze s Kinom, dok istovremeno neguje odnose sa SAD i Evropom. Astana je tražila zapadne investicije u svoj energetski i rudarski sektor, dok je ostala duboko povezana sa susednom Rusijom i Kinom.

Pouzdani partneri

Međutim, veštačka inteligencija može da suzi prostor za manevar.

Za razliku od konvencionalne trgovine, veštačka inteligencija sve više uključuje stratešku infrastrukturu, napredno računarstvo, centre podataka, poluprovodnike i tehnologije s potencijalnim vojnim primenama.

Vašington signalizira da želi da zemlje koje učestvuju u njegovom ekosistemu veštačke inteligencije budu pouzdani partneri, a ne samo komercijalni učesnici.

“Teško je videti kako se zemlja može kredibilno pozicionirati kao pouzdan partner u jednom tehnološkom ekosistemu dok se istovremeno pridružuje inicijativi koju je osmislila Kina za unapređenje konkurentske vizije veštačke inteligencije”, rekao je američki zvaničnik za Rojters.

Rezerve kritičnih minerala Kazahstana doprinose njegovom značaju u novom lancu snabdevanja za oblast veštačke inteligencije, dok ga njegov geografski položaj čini važnim partnerom u Centralnoj Aziji.

“Ne mislim da je Astana pogrešila ulaskom u oba bloka. Ali Astana je, izgleda, pogrešno procenila jednu stvar: očigledno nije očekivala da će Vašington povući crvenu liniju i reći Kazahstanu da mora da bira između dva bloka”, rekao je za RSE analitičar Vajlder Alehandro Sančez (Wilder Alejandro Sanchez), predsednik konsultantske kompanije Second Floor Strategies iz Vašingtona.

On je naznačio da bi Astana mogla da traži razgovore s Vašingtonom, dok bi jasno stavila do znanja da ne želi da bira između SAD i Kine.

Kazahstan zasad nije bio primoran da napravi taj izbor. Međutim, novo nadmetanje sugeriše da bi njegova tradicionalna viševektorska politika mogla da se suoči s težim testom u tehnologiji nego u drugim oblastima.

Pitanje za Astanu na kraju bi moglo da bude ne samo s kojim zemljama trguje, već na koji tehnološki ekosistem se oslanja da bi izgradila svoju infrastrukturu veštačke inteligencije.

Mogućnost Kazahstana da održava veze i s Vašingtonom i s Pekingom mogla bi sama po sebi biti prednost za SAD, rekao je Ken Morijasu (Morizasu), viši saradnik Instituta Hadson. On je rakao da fleksibilnost Astane pomaže da zemlja ostane relevantna za strategiju SAD u Evroaziji.

“Taj veoma fleksibilan stav Kazahstana je veoma koristan za strategiju SAD”, rekao je Morijasu za Astana tajms (The Astana Times).

“Zadržavanje Kazahstana kao pouzdanog saveznika i partnera u ovom poduhvatu je važnije nego prisiljavanje da bira strane u Pax Silica”, rekao je on.

Izvor: Radio Slobodna Evropa