Zbog procedure u SAD ugrožen rad na Jejlu na praćenju ukrajinske dece koju je otela Rusija

Istraživačima Laboratorije za humanitarna istraživanja Univerziteta Jejl, koji rade na praćenju ukrajinske dece prisilno prebačene u Rusiju i delove Ukrajine pod ruskom okupacijom, preti ukidanje radnih mesta do decembra ako se ne obezbede nova sredstva, izjavio je izvršni direktor laboratorije za Radio Slobodna Evropa.

Upozorenje je usledilo dok američki Stejt department preduzima korake ka reorganizaciji programa vrednog 25 miliona dolara, za koji je, između ostalih organizacija, konkurisala i laboratorija s Jejla.

Sredstva, čija je dodela najavljena u martu, namenjena su podršci identifikaciji, povratku, rehabilitaciji i reintegraciji ukrajinske dece koja su prisilno prebačena ili na drugi način držana daleko od svojih porodica i zajednica.

Otmica i prevaspitavanje

Natanijel Rejmond (Nathaniel Raymond), izvršni direktor laboratorije s Jejla, rekao je da je za istraživače iz tima za Ukrajinu predviđen prestanak radnog angažmana oko Božića, ako se ne pronađu nova sredstva. “Trošimo poslednje donacije koje smo dobili”, rekao je Rejmond za RSE.

Laboratorija priprema izveštaj koji će, prema Rejmondovim rečima, s visokim stepenom pouzdanosti potvrditi njenu procenu da je oko 35.000 ukrajinske dece odvedeno iz svojih domova. Izveštaj se očekuje u oktobru i mogao bi biti poslednji koji će laboratorija objaviti ako se ne obezbede sredstva.

Više od četiri godine posle početka ruske invazije na Ukrajinu, Rejmond navodi da se težište aktivnosti Moskve menja. “Manje je reč o njihovom odvođenju, a više o indoktrinaciji na licu mesta”, rekao je on.

Laboratorija s Jejla dokumentovala je mrežu od najmanje 210 objekata u Rusiji i na ukrajinskoj teritoriji pod ruskom okupacijom u koje su odvođena ukrajinska deca. Istraživači su pronašli dokaze o prevaspitavanju u mnogim od tih objekata, kao i o militarizaciji dece u drugima.

Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je 2023. nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove komesarke za prava deteta, optužujući ih za ratni zločin nezakonitog prebacivanja i deportacije dece iz delova Ukrajine pod ruskom okupacijom u Rusiju.

Istraživanje koje je ta laboratorija sprovela u martu s visokim stepenom pouzdanosti je utvrdilo da su ruski državni naftni i gasni giganti Rosnjeft i Gasprom, njihove podružnice i povezani sindikati pomogli u organizovanju transporta ili prevaspitavanju više od 2.100 ukrajinske dece iz okupiranih delova Ukrajine u periodu između 2022. i 2025.

Istraživanje nije usmereno samo na lociranje dece, već i na prikupljanje dokaza koji mogu povezati pojedinu decu s određenim objektima, organizacijama, zvaničnicima i transportnim mrežama. Te informacije bi mogle biti od velikog značaja kako za napore da se obezbedi njihov povratak, kao i za potencijalne pravne postupke.

Program vredan 25 miliona dolara izmenjen i odložen

Stejt department je najavio program vredan 25 miliona dolara u martu, tokom posete prve dame Ukrajine Olene Zelenske Vašingtonu. U to vreme, Stejt department je taj program opisao kao sveobuhvatnu inicijativu koja obuhvata čitav proces – od identifikacije dece do njihovog povratka i reintegracije.

Stejt department je 21. avgusta poništio prvobitni konkurs za dodelu sredstava, obavestivši podnosioce prijava da namerava da “redefiniše parametre dodele sredstava”, saznaje RSE.

Portparol Stejt departmenta izjavio je za RSE 8. septembra da predviđena sredstva i dalje stoje na raspolaganju.

“Department namerava da obezbedi 25 miliona dolara nove pomoći za podršku identifikaciji, povratku i rehabilitaciji ukrajinske dece i mladih koja su prisilno izmeštena ili na drugi način odvojena od svojih porodica i zajednica”, rekao je portparol.

“Posle dodatne analize, Department je odlučio da u okviru ovog programa dodeli sredstva kroz dva odvojena projekta, kako bi se fokus usmerio na različite segmente programskih aktivnosti. Podela na dva odvojena projekta zahtevala je poništavanje prvobitnog konkursa”, dodao je portparol.

“Birokratski procesi su često spori, ali radimo u okviru postojećeg sistema kako bismo ovu pomoć realizovali što je pre moguće”, rekao je portparol.

Prema novoj strukturi, očekuje se da će oko 15 miliona dolara biti usmereno na lociranje i povratak dece, prikupljanje dokaza i održavanje baza podataka, naveli su za RSE izvori upoznati s procesom, koji su želeli da ostanu anonimni jer nisu bili ovlašćeni da javno komentarišu slučaj. Drugi deo sredstava, u iznosu od oko 10 miliona dolara, namenjen je rehabilitaciji i reintegraciji.

Za laboratoriju s Univerziteta Jejl i druge organizacije koje su konkurisale za ova sredstva, ovo odlaganje predstavlja značajan problem. Rejmond je izjavio da je istraživačima potrebno kontinuirano finansiranje kako bi održali specijalizovanu stručnost, baze podataka i istraživački rad. Gubitak osoblja mogao bi takođe da znači i gubitak institucionalnog znanja stečenog tokom godina praćenja dece i dokumentovanja uključenih ustanova i mreža.

Kongresmeni vrše pritisak na Stejt department

Kašnjenje s finansiranjem privuklo je pažnju predstavnika obe partije u američkom Kongresu.

Senatori, republikanac Tom Tilis (Thom Tillis) i demokrata Ričard Blumental (Richard Blumenthal), kao i članovi Predstavničkog doma Marsi Kaptur (Marcy) iz redova demokrata i Brajan Ficpatrik (Brian Fitzpatrick) iz redova republikanaca, izjavili su da su 3. septembra uputili pismo državnom sekretaru Marku Rubiju (Marco), pozivajući Stejt department da “hitno završi reviziju i dodeli svih 25 miliona dolara koji su već opredeljeni”, kao i da utvrdi vremenski okvir za objavljivanje odluka o dodeli sredstava.

Za raspodelu ovih sredstava zalagale su se i druge organizacije. Danijel Balson (Daniel), direktor za zastupanje interesa u organizaciji Razom za Ukrajinu (Razom for Ukraine), rekao je za RSE da novac treba da stigne do organizacija koje su sposobne da obave taj posao.

“Kongres je odobrio ovaj novac kako bi se identifikovala i pomogla ponovna integracija ukrajinske dece koju su oteli ruski okupatori”, rekao je Balson. “Od ključnog je značaja da se celokupan iznos hitno raspodeli organizacijama koje su u najboljem položaju da pomognu da se ta deca vrate kući”.

Ukrajina i njeni međunarodni partneri pripremaju se za konferenciju u Torontu 28. i 29. septembar, koja je posvećena povratku ukrajinske dece, zatočenih civila i ratnih zarobljenika. Domaćini skupa su Kanada, Ukrajina i Norveška.

Širi napori Ukrajine delom se koordinišu kroz inicijativu predsednika Volodimira Zelenskog pod nazivom Bring Kids Back UA (Vratite decu Ukrajini). Ukrajinski zvaničnici su u aprilu saopštili da je putem te inicijative vraćeno više od 2.100 dece, uključujući njih 150 od početka 2026. Prema podacima Bring Kids Back UA, taj broj je u međuvremenu porastao na više od 2.550.

Ipak, hiljade dece i dalje su odvojena od svojih porodica. Ukrajinski zvaničnici navode da je Rusija prisilno premestila ili deportovala oko 20.000 dece, dok organizacija Bring Kids Back procenjuje da se oko 1,6 miliona dece nalazi pod ruskom kontrolom – u taj broj ubrajaju se i deca u delovima Ukrajine koje je okupirala Rusija.

Izvor: Radio Slobodna Evropa