Pred izborni oktobar: U Srbiji ‘teške’, u BiH ‘normalne’ teme

Međusobno ispomaganje. Tako političke veze između Milorada Dodika i Aleksandra Vučića, pred izbore koji se u Bosni i Hercegovini (BiH) i Srbiji održavaju u oktobru 2026. godine, vidi Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Dodik, nekadašnji predsednik bh. entiteta Republike Srpske (RS), pod zabranom je kandidovanja za javne funkcije, dok Aleksandar Vučić najavljuje povlačenje sa mesta predsednika Srbije osam meseci pre isteka mandata, kako bi se mogao kandidovati za premijera.

“Mislim da će za ove izbore iz perspektive Srpske napredne stranke (SNS) biti dosta važno ono što Dodik može da mu (Vučiću) isporuči. I kroz određeni broj glasova koji će stići iz Republike Srpske od građana koji imaju srpsko državljanstvo i pravo da glasaju, ali pretpostavljam i kroz insistiranje na nacionalnim temama koje bi možda mogle da budu važne Vučiću kao vrsta dodatnog argumenta, neka vrsta izazova za druge aktere”, navodi Spasojević u razgovoru za “Uvid” Radija Slobodna Evropa (RSE).

Može li se Vučić osloniti samo na Dodika?

Ivana Marić, politička analitičarka iz Sarajeva, dodaje da Vučić u BiH igra na “sigurnu kartu”.

Objašnjava da je pogrešno pažnju usmeriti samo ka Dodiku, koji je avgusta 2025. godine odlukom suda smenjen sa čelne entitetske pozicije, a uz to mu je zabranjeno obavljanje javnih funkcija na šest godina, pri čemu je prva istekla.

Ipak je ostao je vodeća politička ličnost u RS kao lider tamo vladajućeg SNSD-a (Savez nezavisnih socijaldemokrata). No, otkako je pre dve godine tadašnji opozicionar Draško Stanivuković postao gradonačelnik Banjaluke, Dodik mora računati i na tu konkurenciju.

“Zbog toga Vučić ne igra samo na jednog igrača, već je vrlo primjetna bliža veza sa Draškom Stanivukovićem, koga smo vidjeli i na sahrani Ratka Mladića. Tu je na drugačiji način veličao Mladića, činio krivično djelo prema bh. zakonu, dok su drugi poput SDS-a (Srpska demokratska stranka) bili mnogo oprezniji”, kaže Marić, uz zaključak da je Stanivuković “pošao stopama” Dodika, koji je takođe svoju karijeru započeo pozivima na pomirenje.

Što se SDS-a tiče, kandidat partije Branko Blanuša na vanrednim izborima za predsednika RS poražen je za oko 11.000 glasova, odnosno za oko 2,75 odsto. Reč je o partiji u čijem je osnivanju jednu od ključnih uloga igrao osuđenik za ratne zločine Radovan Karadžić, ali koja oponira Dodikovim snagama odmerenijim nastupom prema pitanjima nacije.

U Srbiji će Aleksandar Vučić odmeriti snage sa političkim protivnikom koji je svoj imidž manje ili više uspešno gradio na otklonu od tema prošlosti i s tim neizbežno povezanog pitanja odgovornosti Srbije za rat u BiH.

Zaobilaženjem tih tema, a insistiranjem na onima vezanim za korupciju u zemlji, studentski pokret izrastao je u snagu koja parira vlasti.

Zašto studentski pokret zazire od prošlosti i od lidera?

Studentska izborna lista objavljena je skoro istovremeno sa raspisivanjem izbora, odnosno šesnaest meseci nakon što su studenti u protestu svojim zahtevima za rasvetljavanje okolnosti pogibije šesnaestoro ljudi usled obrušavanja dela krova na Železničkoj stanici u Novom Sadu dodali i onaj za raspisivanje vanrednih izbora.

Na njihovoj listi nisu neka od imena koja su u bloku suprotnom od vlasti budila kontroverze, ali i nade, tokom proteklih godinu i po dana obeleženih talasom protesta.

U prve se može svrstati profesor Milo Lompar, čiji je govor na velikom protestu juna 2025. u Beogradu rasplamsao diskusije o tome da li je studentski pokret otišao udesno.

Ali nema ni rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, istaknutog lica u otporu potezima koje je vlast preduzela prema pobunjenom univerzitetu, takođe žestoko osporavanog i targetiranog u vlasti naklonjenim medijima.

Nosilac studentske liste je Ilija Srdović, kardiolog iz Novog Sada, do sada manje poznato lice protesta, baš kao što ni na samoj listi nema previše poznatih imena. Kao što je bio slučaj i tokom protesta, na izbore idu, zapravo, bez lidera.

“Čini se da će studenti pokušati da od toga naprave neku vrstu svoje prednosti i da će u odsustvu jakih ličnosti koje bi bile javno prepoznate ponuditi koncept, ideju i ono što im je do sada donelo podršku građana”, ocenjuje Spasojević, dodajući da su pred Srbijom, po prvi put posle duže vremena, zaista kompetitivni izbori.

Zašto studenti više ne mogu birati o čemu će govoriti?

Pokret stasao na zahtevima za vladavinu prava i borbu protiv korupcije uglavnom je ostavio izvan svog fokusa teška pitanja srpske politike: odnos prema Kosovu, prošlosti, genocidu u Srebrenici, te ratnim zločincima.

“Sada će tokom kampanje verovatno morati da jasnije odgovaraju i na zamke i na teška pitanja, u šta spada i odnos prema Kosovu i odnos prema Evropskoj uniji. Dakle, studenti su, recimo, vrlo jasno obeležili sve datume stradanja srpskog naroda, recimo, godišnjicu ‘Oluje’ (hrvatska vojna operacija iz 1995. godine) ili slično, ali su u načelu prećutali Srebrenicu, kao što su prećutali i sahranu Ratka Mladića. To sada možete da interpretirate na milion načina. Ja mislim da je pitanje sahrane Ratka Mladića, na primer, jednostavno bežanje od osetljive teme u jednoj kontrolisanoj situaciji kada znamo da će biti izbori”, navodi Spasojević.

Sahrana Ratka Mladića, te državne i vojne počasti koje su odate tom osuđeniku za ratne zločine počinjene tokom rata u BiH, u vreme kada je vodio Vojsku Republike Srpske, nametnula se kao noseća tema baš u trenutku kada su u obe države raspisivani izbori.

Ratko Mladić i izbori u BiH

“Na neki način Mladićeva sahrana za neke kandidate nije mogla da dođe u boljem trenutku, da se profilišu, pozicioniraju i da pokažu svoje reakcije”, kaže Kurt Basener (Kurt Bassuener), iz nezavisne think-tank organizacije Savet za politiku demokratizacije.

“Tako, na primer, imate ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića, koji je preduzeo niz mera. I naravno, Milorad Dodik je bio na sahrani, ali i većina predstavnika opozicije iz RS. Dakle, neizbežno je da će to biti tema tokom čitave kampanje, naročito u okruženju u kojem postoji transatlantska podela koja se, između ostalog, ogleda i u sporu oko naslednika visokog predstavnika. To bi bila tema i u normalnim okolnostima, ali okolnosti su sve samo ne normalne”, kaže Basener.

“Ta vrsta retorike je kod nas standardna. Naravno da se osjeti da se linija razgraničenja između Republike Srpske i Federacije BiH produbila, da je to unijelo određeni dodatni razdor među narodima”, smatra Ivana Marić.

“Međutim, ovog puta nije napravljena ta atmosfera rata, potencijalnog sukoba, već samo razmimoilaženje u stavovima – ko je za to da se podržavaju osuđeni ratni zločinci, a ko ne. To je nešto na šta smo navikli, a što je mnogo blaže od onoga što smo imali pred prošle izbore, kada su ljudi masovno pitali da li će biti rata, da li treba da ulažu, da li treba da podižu pare sa računa”, podvlači ova sagovornica.

Da li je klima u BiH “zdravija” nego u Srbiji?

Bez obzira na težinu tema koje dominiraju u BiH, Marić veruje da jeste.

Vidi to u otvorenim političkim kritikama i pluralnijem političkom životu nego što je to slučaj u susednoj državi, gde se, navodi, sa pojavom studentskog pokreta kristališe jaka opozicija, nasuprot partijskoj opoziciji koja je pod vlašću snaga Aleksandra Vučića išla ka punoj marginalizaciji.

“Da me ne razumijete pogrešno, ne mislim da je u BiH sjajna situacija. Mi smo daleko od razvijenog demokratskog društva, ali nemamo situaciju dominacije jedne snage, jednog lidera. Možda je najsličnija situacija Srbiji u hrvatskom biračkom tijelu, gdje je uz pomoć Željka Komšića, kandidata za člana Predsjedništva, HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) BiH uspio da homogenizuje hrvatsko biračko tijelo, tako da skoro da i nemamo neku opoziciju. I to je možda najsličnija situacija onoj u Srbiji”, zaključuje Marić.

Željko Komšić je četiri puta pobeđivao na izborima za hrvatskog člana Predsedništva BiH. U entitetu Federacija BiH svaki birač može glasati ili za bošnjačkog ili za hrvatskog člana Predsedništva, bez obzira na vlastitu nacionalnost. Pobedu su mu većinom doneli glasovi iz sredina u kojima su Bošnjaci većinsko stanovništvo.

Šta je promenjeno sa Željkom Komšićem?

Ostao je izolovan primer u BiH. Na oktobarskim izborima, zbog ustavnog ograničenja na dva uzastopna mandata ne može da se kandiduje. Njegov primer imao je i kontraefekat u vidu homogenizacije hrvatskog biračkog tela, podvlači Marić:

“Njegovo biračko tijelo su Bošnjaci, ne zato što je on kao građanin, kao neko koga vide kao osobu koja će dobro zastupati interese građana, već da bi oduzeli to pravo Hrvatima. I to je ono što je pomoglo Draganu Čoviću i HDZ-u da homogenizuje hrvatsko biračko tijelo na priči da im drugi biraju predstavnike i da zbog toga moraju svi da se drže zajedno, inače će ih preglasati. I tako, evo, dvadeset godina već. Željko Komšić je trebalo da bude primjer nekoga ko će zastupati interese svih građana, ali on nije zastupao interese nikoga”, zaključuje Marić.

Nacionalizam kao sudbina

U BiH “nacionalizam je ugrađen u sam sistem”, navodi Kurt Basener, dodajući da u tome treba tražiti objašnjenje zbog čega su promene teško ostvarive:

“Teoretski je moguće, ali bi verovatno bilo potrebno da neke od tih ličnosti praktično dožive transplantaciju ličnosti da bi se tako nešto dogodilo. Rekao bih da je ekstremni nacionalizam od samog početka ugrađen u sistem.”

“Ako dođe do promjene vlasti u Srbiji, nama će (u BiH) biti mnogo lakše, jer smo, nažalost, pod velikim uticajem i Srbije i Hrvatske. U Hrvatskoj se situacija dosta smirila nakon nekih kadrovskih promjena, tako da nemamo više tolike zloupotrebe BiH. Međutim, sa strane Srbije još imamo”, smatra Ivana Marić, ne krijući ličnu nadu da vodeći politički akteri u obe države pređu u opoziciju.

Ne izuzima ni Aleksandra Vučića u Srbiji.

“Ja to ne mogu da zamislim, zaista”, zaključuje Spasojević. “Mislim da ako izgubi vlast, da ga nećemo gledati, a verovatno ni njegovu stranku, ali hajde da sačekamo još malo”, kaže ovaj sagovornik.

“Uvid” pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.

Izvor: Radio Slobodna Evropa