Rusija i Iran proširuju nuklearnu saradnju dok se obe zemlje suočavaju sa zapadnim sankcijama i međunarodnom izolacijom. Njihovo partnerstvo obuhvata izgradnju nuklearnih elektrana, isporuke goriva i širu tehnološku saradnju.
Iako je Bušer, prva iranska operativna nuklearna elektrana, dugo bio središte njihovog odnosa, Moskva i Teheran planiraju nova nuklearna postrojenja i saradnju u drugim oblastima tehnologije, što otvara pitanja o mogućnosti međunarodnih agencija da nadziru iranske nuklearne aktivnosti.
Ruska državna nuklearna korporacija Rosatom imala je ključnu ulogu u završetku i radu Bušera, na južnoj obali Irana. Ugovor o završetku prvog reaktora potpisan je 1995, ali ta jedinica nije počela s punom komercijalnom proizvodnjom električne energije sve do 2013.
Rosatom je nastavio radove na lokaciji uprkos vojnoj eskalaciji na Bliskom istoku. Posle početka rata SAD i Irana u februaru, Rosatom je evakuisao većinu radnika iz Irana. Mnogi od njih su se u međuvremenu vratili; do 11. oktobra ruska nuklearna kompanija izvestila je da 135 inženjerskih i tehničkih stručnjaka ponovo radi na toj lokaciji.
Gradnja je nastavljena i na dva dodatna reaktorska bloka u Bušeru. Radovi na drugom bloku dosegli su više od 60 odsto završenosti i cilj je da on počne da radi 2029. godine, dok je u toku i izgradnja trećeg bloka, navodi Rosatom.
Ko najviše ima koristi od saradnje?
Elektrana u Bušeru dobila je širi strateški značaj kako su Moskva i Teheran produbljivali odnose. Pravni temelj te saradnje je Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu dve zemlje, koji je zvanično stupio na snagu u oktobru 2025. Praktična mapa puta, međutim, jeste međuvladin Plan saradnje za period 2024–2026. odobren u septembru 2024.
Nuklearno partnerstvo Rusiji donosi komercijalne prilike i način da održi uticaj na Bliskom istoku. Iranu pomoć Rusiji znači pristup nuklearnoj tehnologiji, stručnom znanju i isporukama goriva.
Koristi, međutim, nisu nužno jednake. U članku za Karnegijevu zadužbinu za međunarodni mir iz novembra 2025. analitičar Nikita Smagin napisao je da se “ravnoteža u odnosu ponovo pomera u korist Rusije”.
Iranu su očajnički potrebne investicije, a “Rusija ostaje jedan od retkih dostupnih izvora”, napisao je Smagin.
Analitičari izraelskog Instituta za studije nacionalne bezbednosti (INSS) tvrde da Rusija sve više vidi saradnju s Iranom kao način da ojača svoj položaj u pregovorima s Vašingtonom. U junskoj analizi istraživači INSS-a Dmitrij Kovčegin i Arkadij Mil-Man opisali su politiku Moskve prema iranskom nuklearnom programu kao “proračunatu strategiju balansiranja”.
“(Ruska politika obuhvata) retoričku osudu vojne eskalacije, posebno napada na nuklearna postrojenja; pružanje ograničene pomoći koja ne utiče na balans snaga između strana u sukobu; i nuđenje posredničkih usluga, uz nastojanje da se poboljšaju odnosi sa Sjedinjenim Državama”, napisali su autori.
Nova nuklearna elektrana
Nuklearno partnerstvo nije ograničeno na Bušer.
U septembru 2025. Rusija i Iran potpisale su sporazum o izgradnji nove nuklearne elektrane Sirik u južnoj iranskoj provinciji Ormozgan, u blizini Ormuskog moreuza.
Iranska državna novinska agencija IRNA izvestila je da vrednost posla iznosi 25 milijardi dolara i da bi blokovi imali ukupan kapacitet od oko pet gigavata. (Poređenja radi, završeni kompleks u Bušeru imao bi kapacitet manji od tri gigavata.) Ako bude završen, Sirik bi iranski civilni nuklearni energetski sektor decenijama dodatno vezao za rusku tehnologiju i isporuke goriva.
Rusija i Iran su poslednjih godina ojačale političke, ekonomske i vojne veze, a zapadne sankcije podstakle su obe zemlje da razvijaju alternativne kanale trgovine i tehnološke saradnje.
Analiza američkog Centra za pomorske analize (CNA) iz 2025. ustanovila je da su Rusija i Iran proširili vojne kontakte, isporuke oružja i tehničku saradnju od ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Dve zemlje su takođe sklapale nove trgovinske sporazume, jačale veze između svojih bankarskih sektora, povećavale prekograničnu trgovinu i ulagale u strateške sektore. Istraživači CNA, međutim, ukazali su da konkurencija između dve ekonomije može ograničiti dugoročni rast njihovih ekonomskih odnosa.
Zabrinutost zbog nadzora
Ova sve rusko-iranska saradnja, naročito u nuklearnoj sferi, razvija se dok se Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) suočava s velikim preprekama u nadzoru iranskih nuklearnih aktivnosti.
U izveštaju objavljenom 4. juna agencija je navela da je obavila inspekciju u Bušeru od 1. do 3. juna, ali da tokom izveštajnog perioda nije mogla da izvrši inspekcije u drugim prijavljenim nuklearnim lokacijama, od kojih su najosetljivija četiri postrojenja za obogaćivanje uranijuma.
IAEA je takođe navela da ne može da proveri stanje nuklearnog materijala na tim lokacijama niti da potvrdi da li je Iran obustavio obogaćivanje uranijuma, preradu istrošenog reaktorskog goriva i aktivnosti povezane s teškom vodom – procese koji mogu podržati proizvodnju nuklearnog oružja – kako to zahtevaju relevantne rezolucije Saveta bezbednosti UN i IAEA.
Izveštaj je ukazao na značajan jaz u međunarodnom nadzoru, ali njegovi nalazi opisuju stanje tokom izveštajnog perioda i ne treba ih shvatiti kao procenu pristupa iranskim objektima u realnom vremenu.
Rusija je pod opsežnim zapadnim sankcijama uvedenim posle početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Mere su usmerene na ključne sektore njene ekonomije, uključujući energetiku, finansije, trgovinu i odbranu, s ciljem da ograniče mogućnost Moskve da finansira rat i dođe do tehnologije koju koristi njena vojska. Rusija se suočila i sa sankcijama zbog kršenja ljudskih prava i postupaka koje zapadne vlade smatraju pretnjom međunarodnoj bezbednosti.
Iran je decenijama pod američkim i međunarodnim sankcijama zbog svog nuklearnog programa, zabrinutosti zbog mogućeg razvoja nuklearnog oružja i podrške oružanim grupama širom Bliskog istoka.
Dodatna ograničenja usmerena su na iranski program balističkih raketa, vojne aktivnosti i kršenja ljudskih prava. Sankcije su poslednjih godina dodatno pooštrene usled pojačane zabrinutosti zbog iranskih nuklearnih aktivnosti i vojne saradnje s Rusijom, uključujući isporuku dronova koje Teheran šalje za rat protiv Ukrajine.
Širenje nuklearnih projekata uz smanjen međunarodni nadzor izazvalo je zabrinutost stručnjaka za neširenje nuklearnog oružja zbog transparentnosti i mogućnosti preusmeravanja osetljivih tehnologija.
Neki analitičari tvrde da bi ruska civilna nuklearna saradnja s Iranom mogla imati posledice koje prevazilaze proizvodnju električne energije, naime iransko gomilanje uranijuma obogaćenog do 60 odsto.
Uranijum obogaćen do tog nivoa nije kvaliteta za oružje, ali se može dalje obogatiti do oko 90 odsto, nivoa koji se obično povezuje s nuklearnim oružjem.
U analizi iz juna 2025. američko Udruženje za kontrolu naoružanja navelo je da obogaćivanje do 60 odsto “nema civilno opravdanje i stavlja Iran u bolji položaj da brzo proizvede dovoljno materijala kvaliteta za bombu”.
NAPOMENA: Ovaj sadržaj je možda pod autorskim pravima. Sadržaje sa ove web stranice je dozvoljeno kopirati i prenositi, ali sa obavezom postavljanja linka na originalni post koji se preuzima. Nije dozvoljeno mijenjati sadržaj preuzetog teksta, što uključuje kako samu strukturu teksta i podnaslove tako i naslov teksta. Stavovi i izjave autora sadržaja nisu nužno i stajalište Uredništva Tuzla-X.com. Više informacija o navedenom naći ćete u odjeljku Uslovi korištenja. © 2023, Tuzla-X.com. Sva prava pridržana!
