Više od 3.500 hektara Deliblatske peščare zahvatio je požar, a meštani sela na njenom obodu danima su gledali crni dim kako se približava njihovim kućama.
U Šumarku, između Bele Crkve i Kovina, vatra je prišla na svega nekoliko stotina metara od kuća. Tanja Malinić morala je da napusti svoj dom i četiri dana provede van sela.
“Jednostavno se zaledite i gledate, nemoćni ste”, rekla je ona za RSE.
“Vatra u tom momentu nije stigla, ali je bila jako blizu, ja nisam mogla da vidim vatru, ali veliki dim iz tog pravca šume iza nas se jako brzo širio”, ispričala je.
U specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, koja se nalazi na jugoistoku Vojvodine u Srbiji, veći deo čine šume bagrema i bora.
Gašenje požara otežavaju jak vetar i peskovito tlo.
“Naš teren je brdovit, tog momenta kada smo se evakuisali videla sam ogroman dim i padao je pepeo po kući, po kolima, po nama u dvorištu”, rekla je Malinić.
Vatrogasci se bore sa vatrom i na Stolovima, planini jugozapadno od Kraljeva, u centralnoj Srbiji, gde gori nisko rastinje.
“Problem nastaje zato što je krševit predeo i nepristupačno je za dolazak vozila, odnosno za napajanje vodom. Jako je strmo i opasno”, kaže za RSE Predrag Matović iz Dobrovoljno-vatrogasnog društva Padobranac iz Bogutovca.
U Srbiji je trenutno aktivno 29 požara na otvorenom prostoru, prema navodima ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.
Evropska unija je, kako je saopšteno 24. avgusta iz Brisela, reagovala u roku od nekoliko sati na molbu Srbije za pomoć u gašenju požara.
EU je mobilisala četiri helikoptera iz strateške rezerve flote, koji su bazirani u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj, kao i kopnene vatrogasne timove iz Nemačke i Rumunije.
Srbija je aktivirala Mehanizam za civilnu zaštitu EU tražeći pomoć u gašenju požara 21. avgusta.
Srpske vlasti su se prethodno obratile Rusiji zahtevajući pomoć, nakon čega je u Srbiju stigao avion Iljušin, koji može da izbaci do 42 tone vode u jednom naletu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE koja površina je zahvaćena požarima, te da li su aktivni požari pod kontrolom.
Dugotrajna borba sa požarima
Požar u Deliblatskoj peščari izbio je 21. jula i tada je ugašen.
Međutim, samo pet dana kasnije ponovo se aktivirao, nakon čega je stavljen pod kontrolu.
Vatra se zatim ponovo rasplamsala 2. avgusta, a potom i 5. avgusta, od kada požar još nije u potpunosti ugašen.
“Ja nikad nisam videla požar tih razmera. Više od dvadeset godina imam kuću tu”, kaže meštanka Tanja Malinić iz Šumarka.
Dodaje da dim oseća svake večeri, “a pre nekoliko noći kad je gorelo Kajtasovo mi smo videli crveno, crveno, crveno nebo.”
Požar i dalje aktivan u Deliblatskoj peščari, pomoć na terenu
Kaže da kiša nije pala mesec i po dana.
“I kad ugase gornji sloj, u pesku tinja pa se širi kao žilice, žilice, pa posle bukne na drugoj strani”, navela je Malinić.
Ova žiteljka Šumarka kaže da u njihovom selu nije izgorela nijedna kuća ni vikendica, navodeći da su vatrogasci i dobrovoljci “odbranili sve što je bilo moguće odbraniti”.
I na Stolovima i Magliču, kako kaže Predrag Matović iz dobrovoljnog vatrogasnog društva Padobranac, nisu ugroženi kuće, imovina i ljudi.
“Ni sama (srednjovekovna) tvrđava Maglič, ni volonterski kamp ispod Magliča, nisu ugroženi”, dodao je.
Matović kaže da trenutno na Stolovima požar gasi helikopterska jedinica.
“Mi smo u Bogutovcu i pokušavamo da osposobimo uzletno poletište, gde bi još jedna ekipa sa helikopterima mogla da se napaja da bi se požar gasio iz Bogutovca”, dodao je.
Šta kažu vlasti u Srbiji?
Dok se zemlja bori sa požarima nešto duže od mesec dana, vlasti odbacuju kritike da je međunarodna pomoć prekasno zatražena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je obilazeći Deliblatsku peščaru 23. avgusta ocenio da je Srbija, proporcionalno svojoj veličini, “evropska velesila” kada je reč o opremljenosti letelicama koje gase požare.
Ali je dodao da Mehanizam civilne zaštite EU ima ogroman potencijal, jer se iz različitih zemalja i brzo šalje pomoć.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, odgovarajući na kritike, rekao da odluku o traženju pomoći u gašenju požara donosi Sektor za vanredne situacije.
Naveo je da je na osnovu procene Sektora za vanredne situacije prosleđen zahtev EU za letelice iznad 4 tone i avione iznad 10 tona.
“Prihvatili smo ponudu EU za helikoptere, dok za avion nije bilo ponude, jer ga nemaju. Što se tiče ruskog aviona, 17. avgusta smo poslali zahtev i odmah smo dobili dozvolu”, rekao je Dačić.
Evropska komisija je saopštila da je Srbija aktivirala Mehanizam civilne zaštite EU 21. avgusta, dok je 8. avgusta aktivirana Copernicus služba EU za upravljanje vanrednim situacijama, koja obezbeđuje satelitsko mapiranje i analizu pogođenog područja.
Komesarka za upravljanje krizama Hadža Lahbib izjavila je da u vremenima izazova, Evropa stoji čvrsto uz svoje partnere.
“Mehanizam civilne zaštite na delu, vatrogasni timovi iz Češke, Nemačke, Rumunije i Slovačke pridružili su se borbi protiv šumskih požara u Srbiji, radeći zajedno sa lokalnim službama”, navela je.
Profesor Šumarskog fakulteta: Najveća ekološka šteta
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Nenad Petrović ocenjuje za RSE da će najviše vremena trebati da se vrate efekti koje je šuma u Deliblatskoj peščari imala.
“Mislim na uslove koje je ta šuma stvarala za biljni i životinjski svet, zatim količinu ugljen-dioksida koji je vezivan iz atmosfere i stvaranje kiseonika”, naveo je.
On smatra da će trebati godine da se eko sistem vrati u opseg u kome je šuma bila pre požara.
“Vreme koje treba da posečete to što je izgorelo i pošumite novo je dosta kraće u odnosu na vreme koje je potrebno ekosistemu da se oporavi”, naveo je.
Ocenjuje i da će tek nakon gašenja požara moći da se sagleda šteta u Deliblatskoj peščari.
Profesor Šumarskog fakulteta navodi i da klimatske promene ovaj region stavljaju na posebne izazove što zahteva dugoročno planiranje i promene.
U BiH najkritičnije kod Trebinja
Na području Bosne i Hercegovine je aktivno nekoliko požara. Najkritičnija situacija je na jugu zemlje, u okolini Trebinja.
Tamo je angažovan i helikopter Oružanih snaga BiH.
Kako za RSE navodi Dejan Kašiković, komandir Vatrogasne jedinice Trebinje, trenutna situacija je stabilnija nego noć ranije.
Na terenu je, kako ističe, 38 vatrogasnih vozila. Spasavaju se, kaže, svaka kuća, pomoćni objekat i materijalna dobra.
“Jeste da smo iscrpljeni i na izmaku snage, ali ne odustajemo. Dijelovi gdje mogu doći vatrogasci sa ostalim službama zaštite se gasi pješke, sa naprtnjačama. Na nepristupačnim terenima požar gasi helikopter”, navodi on.
Kašiković podseća i da se na teritoriji Bosne i Hercegovine oko 80 posto požara svake godine događa na području Trebinja.
Kao razloge navodi klimatske promene i gust, nenaseljen teren zbog čega bukti vegetacija.
“U 99 odsto slučajeva razlog požara je ljudski faktor, što znači da mi nemamo tu ekološku svijest da cijenimo materijalna dobra koja imamo na našim prostorima”, naveo je.
On kaže da su objekti sačuvani, ali da je ekološka šteta “ogromna i neizmjerna samim tim što je izgorio veliki broj šuma, vegetacije koja nije gorila 10-15 godina”.
“Trebaće dosta godina da se obnovi”, kaže Kašiković.
Požar je tokom vikenda zahvatio i deo istočne Bosne i Hercegovine. U okolini Zvornika, selu Kamenica, požar je izbio na planinskom vrhu koji je nepristupačan.
Požar nije zahvatio kuće, kaže za RSE Saša Ilić, zamenik starešine Profesionalne vatrogasno-spasilačke jedinice Zvornik.
Vatrogasne ekipe su i dalje na terenu, a požar je zahvatio paprat i travu.
“U posljednjih 20 dana smo imali preko 40 intervencija. Svaki dan imamo otprilike po tri-četiri intervencije i sve se radi se o šumskim požarima, odnosno požarima niskog rastenja”, ističe on.
Ilić navodi i da ova vatrogasna jedinica ima dovoljan broj ljudstva za gašenje požara, te da stambeni objekti i stanovništvo nisu ugroženi.
“Ono što je u ovom trenutku nastala šteta je uglavnom na šumama, odnosno na niskom rastinju i na životinjskom svijetu koji nije uspio da pobjegne”, dodaje on.
Na pitanje koliko su česti požari tokom letnjih meseci na ovom području, Ilić odgovara da to nije bio slučaj u poslednjih 10-15 godina.
“Tako da i najmanji uzrok, varnica i vatra može da izazove požar. Apelujem na građane da se uzdrže od paljenja bilo kakve vatre na otvorenom, da ne izbacuju opuške iz automobila zato što najmanja varnica kad padne na suvu biljku dolazi do paljenja”, naveo je.
Dodao je i da ne treba ostavljati staklene flaše ili čaše, jer prelom svetlosti može da izazove požar.
Takođe da posle roštiljanja vatru treba ugasiti vodom ili nabacivanjem zemlje jer ako ostane pepeo, vetar može da prenese varnicu koja može da izazove požar.
NAPOMENA: Ovaj sadržaj je možda pod autorskim pravima. Sadržaje sa ove web stranice je dozvoljeno kopirati i prenositi, ali sa obavezom postavljanja linka na originalni post koji se preuzima. Nije dozvoljeno mijenjati sadržaj preuzetog teksta, što uključuje kako samu strukturu teksta i podnaslove tako i naslov teksta. Stavovi i izjave autora sadržaja nisu nužno i stajalište Uredništva Tuzla-X.com. Više informacija o navedenom naći ćete u odjeljku Uslovi korištenja. © 2023, Tuzla-X.com. Sva prava pridržana!
